Spletom brojnih životnih okolnosti Ana Stanić gotovo čitavu jednu decenju nije zapevala pred novosadskom publikom. Upravo zato ljubitelji njenog zvuka i autentičnih melodija sa nestrpljenjem čekaju 13. januar kako bi ponovo uz taktove dobro poznatih pesama proveli nezaboravno, muzikom i emocijama obojeno veče. Na radost velikog broja pobornika pravog pop zvuka, Ana će u ponedeljak u Pozorištu mladih ponovo pokazati zašto je više od 20 godina prisutna na domaćoj muzičkoj sceni, i šta je to što je čini neprikosnovenom i nezamenjivom. Ovoga puta pak predstaviće nam se sa jedinstvenim muzičkim konceptom koji nosi naziv “Pop simfonija”. Za čitaoce NsHronike Ana govori o predstojećem spektaklu, o novogodišnjim željama i projektima na kojima trenutno radi.
Šta se krije iza „Pop simfonije“? Šta je to što Novosađani mogu očekivati 13. januara?
– “Pop simfonija” je naziv mog koncerta sa simfonijskim orkestrom, mojim bendom i mini horom. To je u stvari jedna celovečernja muzička predstava tokom kojom se smenjuju priče o ljubavi, od one najtužnije, do euforične i srećne o kojoj sve više pričam kako koncert odmiče. Sve to prikazaću sa puno muzičara na sceni i sa predivnim simfonijskim aranžmanima koji su zapravo samo nadogradnja mojih postojećih pesama. One sve nekako zvuče drugačije u tom aranžmanu, neke skoro i isto, ali su obogaćene i oplemenjene za žive gudače, duvače, za jedan veći sastav.
Da li je ovaj neobičan spoj klasične i savremene muzike izraz vaše želje da se okrenete nekom novom muzičkom pravcu?
– U suštini nije. Ja sam već na “Izgubljenom proleću”, mom prethodnom singlu, imala žive gudače, na dve od tri pesme, i to je nešto što sam radila kroz karijeru mnogo puta. Sada sam želela da imam koncert sa simfonijskim orkestrom kako bi na neki način zaokružila sve svoje sadašnje numere, na jedan muzički grandiozan način. Kažem grandiozan zato što govorim o koncertu sa mnoštvom instrumenata. Reč je o najkomplikovanijoj i najvećoj muzičkoj mašini koju sam imala do sada za bilo koji svoj nastup. To je u Beogradu ispalo sjajno i zaista je bilo veče za pamćenje, i za mene, i za muzičare i za publiku, tako da eto, velika mi je želja bila da to ponovim i u Novom Sdau, i u Nišu, i možda još nekim gradovima Srbije.
Zašto ste odabrali baš prostor Pozorišta mladih za ovaj koncert?
– Pozorište mladih je jedan lep prostor koji su mi preporučile brojne kolege. Bili su još neki objekti u opticaju, ali mislim da je ovaj idelan jer ima jako lepu scenu. U svakom slučaju plan je bio da to bude u nekom od novosadskih pozorišta i drago mi je da je to baš Pozorište mladih.
Nedavno ste proslavili 20 godina postojanja na domaćoj muzičkoj sceni. Kako se zbog toga osećate i da li na prošlost gledate nostalgično, da li biste rado mnogo toga promenili da možete, ili smatrate da je sve baš onako kako je i trebalo da bude?
– Ne mogu da kažem da sam baš proslavila, ali u suštini da, ta dvadesetogodišnjica se desila sada već pretprošle godine. U tom trenutku nisam nikako posebno to obeležila, i sada kada se vratim unazad i razmislim, ja sam želela da ovaj koncert zapravo bude kruna svega toga, međutim na kraju, zbog organizacije i čitave postavke morali smo da sačekamo 2019. godinu. Moj razvojni put je išao onako kako je jedino i mogao, vožen mojom ljubavlju prema muzici, mojim sanjarstvom, mojom nekom istrajnošću u onome što želim. To mi je neke stvari donelo, neke stvari mi je uzelo, ali je sve tako kako treba da bude i ne bih ništa menjala.
Prethodne 2019. poklonili ste nam “Izgubljeno porleće“. Šta je poslužilo kao inspiracija za ove tri balade, i kako je publika reagovala na vaše nove numere?
– “Izgubljeno proleće” su tri balade koje sam napravila nakon jednog poletnog, energičnog i veselog singla “Holivud” koji je izašao u 2018. godini. U proleće 2019. su na red došle tri balade, tri tužne pesme sa puno živih instrumenata, gudača, sa nekim onako melanholičnim tekstovima, sa jednom ozbiljnošću u pristupu. Nazvala sam ih tako – “Izgubljeno prloleće” zato što mi se kroz život dešavao taj kontrast, da u period kada je proleće, kada se sve budi, kada bi trebalo da sve bude savršeno i poletno, ja ipak budem tužna jer se sve tako nekako bezveze izdešavalo. Tada sam imala tu neku žal zbog izgubljenog proleća i to mi je samo sinulo kada sam razmišljala kako treba da se zove ovaj maksi singl. Publici su se dopale pesme, naročito “Bolesni” koja se prilično zavrtela i na radiju, što mi je posebno drago, jer je nekako u poslednje vreme teško da se nova muzika plasira i zavrti na veoma slušanim stanicama. Zato to računam kao jedan veliki uspeh.
Koliko su majčinstvo, zrelost koju ono donosi i druge promene na privatnom planu uticali na vas kao autora?
– Mislim da majčinstvo nije, odnosno ne mogu da procenim u kojoj meri je uticalo na mene kao autora. Moglo je na mene da utiče vreme, zrelost, proživljeno iskustvo, ali samo majčinstvo mislim da ne, ili bar ja nisam to primetila.
Čemu se nadate u predstojećoj 2020-oj? Šta je to što ste poželeli u novogodišnjoj noći?
– U novoj godini sam poželela zdravlje svojim najmilijima i sebi, poželela sam da se puno smejem, da se neke muzičke priče koje sam započela u prethodnoj godini uspešno i lepo nastave u sledećoj, i da imam neka lepa putovanja, lepe trenutke sa dragim osobama. Puno, puno ljubavi na sve strane.
Šta je to što vaši verni fanovi mogu očekivati od vas u narednom periodu?
– Pod hitno želim da izbacim novi singl. Već imam neke skice, pa sada moram da se samo opredelim od nekoliko pesama koju ću objaviti. Očekujem jedno zanimljivo snimanje spota van zemlje, ali otom potom. Zatim, planiram nastavak koncertne saradnje, odnosno nastupa sa Ivanom Peters. Ceo taj naš projekat zovemo “U dnevnoj sobi”, i to smo započele letos, a pauzirale smo zbog njenog učešća u TLZP-u i njenih koncerata sa “Negativom” i sa “Tapom”, kao i zbog mog koncerta u Beogradu sa simfonijskim orkestrom. Ali nameravamo da to obnovimo na proleće 2020. Tome se onako baš radujem. I volela bih da krajem godine izbacim jedan specijalni album, ali ni o tome u ovom trenutku ne mogu baš previše da pričam.
Po čemu pamtite vaš poslednji nastup u Novom Sadu? Koje pesme su tada pevane najglasnije, a uz koje se plakalo?
– Poslednji nastup u Novom Sadu je, ja mislim, bio neki doček Nove godine, ili moža nešto drugo ali znam da je bilo na Trgu. Nisam sigurna da li je poslednji bio taj novogodišnji ili proćeni u okviru neke manifestacije, ali sigurna sam da je tada izašao moj album “Sudar”, što znači da je to bilo pre devet godina. Sećam se da su ljudi najbolje reagovali na tadašnji hit, to jest na pesmu koja se tada naročito izdvojila – “Više nisi moj”, a standardno su svi tužni i emotivni bili na pesmam “20, 30 godina”, “Molila sam anđele”, “Vidim te kad” i slično. To očekujem i na predstojećem koncertu u Pozorištu mladih, dakle mnogo emocija jer sa simfonijskim orkestrom sve ove pesme nekako još emotivnije i još jače diraju u dušu. Barem je to moj utisak, i utisak ljudi koji su me u Beogradu slušali. Biće tu naravno i pesme “Grad”, “Skrivanje”, čak i “Nostalgija”, biće jedna specijalna obrada, ali eto da ne otkrivam previše, da ostavimo to za taj 13. januar.
Autor: Marija Milošević
Foto: Promo/NS2021
