Damir Stojiljković, kao student menadžmenta turizma odlazi na Maltu 2014. godine, gde mu je jedan od motiva za odlazak bila želja da se profesionalno usavršava u svom poslu. Živi i radi kao recepcionar u jednom porodičnom hotelu u gradu Gzira, ambicije su mu da pronađe bolji posao u svojoj struci, da započne sam svoj biznis i samim tim obiđe što više drugih drugih država. Ispričao nam je kakav je stil i kvalitet života Maltežana i otkrio da mu najviše nedostaje porodična toplina kao i gostoprimljivost ljudi koju je imao u Novom Sadu.
Kad si otišao na Maltu i čime se baviš?
Na Maltu sam otišao u maju prošle godine u želji da se profesionalno usavršavam, pre svega u svojoj profesiji, pošto sam završio menadžment u turizmu. Sada radim kao recepcionar u hotelu.
Šta je bio motiv odlaska iz Novog Sada?
Motiv za odlazak iz Novog Sada bio je da pronađem posao, tamo je bolja finansijska situacija, veće su plate, bolji život, i naravno imam više mogućnosti da napredujem.
Sa kim se družiš u novom gradu?
Na Malltu sam došao sa grupom ljudi iz Novog Sada, tako da se mi svi nekako družimo i držimo zajedno, a otkada radim, uglavnom sa kolegama sa posla i imam još nekoliko prijatelja koje sam ovde upoznao. U međuvremenu je i moj brat došao i pronašao posao, on mi je najveća podrška, srećan sam jer znam da uvek imam na nekog da se oslonim.
Kako su te prihvatili ljudi, da li su druželjubivi kao Novosađani?
Gde god da odete uvek ćete biti prihvaćeni drugačije, nikada nećete biti prihvaćeni kao u svom gradu, uvek će vas smatrati manje vrednim jer ste došli tu da pronađete posao zbog toga što nemate posao u svojoj državi, ali naravno i trud se ceni, ako ste istrajni i dobri u svom poslu oni će to poštovati na neki način ali i dalje imaju negativan stav, i uvek stavljaju lokalno stanovništvo ispred drugih.
Koliko je tamo cenjenija ta struka nego kod nas?
Mislim da je posao koji ja radim i koji drugi ljudi rade apsolutno cenjeniji nego kod nas. U Srbiji se cene neke opšte profesije koje apsolutno nemaju pravac, a kod njih se ceni stručnost u poslu i oblasti koji obavljaš, akcenat je na tim profesijama. U hotelu u kojem radim u pitanju je porodičan biznis i nema nekih velikih mogućnosti za napredovanje, ipak je recepcija nešto najviše što se tamo može dostići, ali svakako da imam ambicije da pronađem bolji posao.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu?
Kada sam došao nije mi se mnogo toga dopalo, stil života je drugačiji i atmosfera koja nije tako topla kao kod nas. Očekivao sam da će priroda biti lepša, svakako je prednost što sam pet minuta udaljen od mora, plaže ali to nije nešto što me fascinira. Druga stvar što grad čini interesantim jeste veliki broj ljudi iz različitih zemalja, spoj različitih kultura što se svakako može sresti i u Novom Sadu ali nekako je tamo više izraženije.
Da li je Malta evropski orijentisana država?
Da, Malta ima te korene po stilu gradnje i po jeziku više su skoncentrisani na neki arapski svet i pod tim su uticajem, međutim apsolutno su okrenuti ka Evropi i to im je glavno tržište, ako gledamo na turizam. Njihov profit apsolutno zavisi od turizma od toga žive, a industrija i poljoprivreda uglavnom su lokalnog tipa, za njihove potrebe.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Na prvom mestu porodica, kao i ljudi kojima sam bio okružen, ipak smo mi topliji i prijatniji narod, mnogo više na prirodan način iskazujemo dobrodošlicu. Takođe nedostaje mi i naša hrana, oni se dosta nezdravo hrane i imaju problem sa gojaznošću dok je kod nas totalno drugačiji sistem.
Kvalitet života u mom novom gradu je dosta lošiji upoređujući ga sa Novim Sadom, ipak je to grad koji nudi različite mogućnosti u smislu kvaliteta socijalnog života, fizičkog zdravlja. Na Malti sportski tereni skoro da ni ne postoje, nemate mogućnost rekreacije i uključenja u kulturne aktivnosti. Upravo to je ono što mi nedostaje, neki vid interakcije sa drugim ljudim.
Autor: Nataša Polarecki
