Boris Dejanović bavi se fotografijom 15 godina, autor je 18 samostalnih izložbi i dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja svuda po svetu. Pravi je primer kako upornost, istrajnost i ogromna podrška porodice može doprineti ostvarenju snova. Kako bi gradio svoju karijeru fotografa van zemlje, odlučio je da okrene novi list u svom životu, prodao je sve vredno što je imao, zatvorio dobro razrađen studio, spakovao kofer i krenuo u atraktivni arapski grad Abu Dabi. Ukazala mu se prilika, naišao je na ljude kojima se dopao njegov rad i dobio je priliku da se dokaže. Sada ima studio, vrhunsku opremu i fotografiše sam vrh Abu Dabi elite, radi sa državnim kompanijama. Ovaj posao ga u potpunosti ispunjava i čini srećnim. Najviše mu nedostaju porodica i prijatelji, graja ljudi koji sede opušteno u Zmaj Jovinoj, Fruška Gora i fenomenalno zelenilo grada.
Zbog čega si otišao iz Novog Sada?
Iz Novog Sada otišao sam iz dva razloga: prvi je moja sestra koja je dobila posao u Abu Dabiju a pošto smo jako vezani odlučio sam da joj se pridružim iako sam znao da je to veliki rizik. Drugi razlog je što sam već duže vreme planirao da reskiram i počnem da gradim svoju karijeru negde van zemlje gde mogu realno da naplatim svoje usluge.
Koliko si rizikovao svojom odlukom da odeš?
Odlučio sam se za veliku prekretnicu u svom životu, zatvorio sam već dobro razrađeni studio, prodao sve što sam imao, opremu, auto, stan bukvalno sve osim svoga aparata, spakovao čitav život u jedan kofer i krenuo. Hvala bogu, svojom upornošću, istrajnošću i dragim osobama koje su bile uz mene vrlo brzo sam našao posao i krenuo ka ostvarenju svoga životnog cilja.
Da li je težak put do uspeha i koliko si verovao u sebe i svoje snove?
Iskreno bilo je teško ali je sve nekako išlo ubrzanim tokom. Nakon osam meseci u ne tako bitnoj firmi našao sam pravi posao koji sam oduvek želeo. Napokon sam naišao na osobu punu razumevanja kojoj se svideo moj rad i koja je odlučila da mi pruži priliku da se dokažem. Sada imam studio, vrhunsku opremu i fotografišem sam vrh Abu Dabi elite, radim sa državnim kompanijama i najbitnije je da sam napokon srećan! Naravno fali mi Novi Sad, ali morao sam da sledim svoje snove, još uvek ih ostvarujem ali znam da sam na dobrom putu.
Kako si došao na ideju da se baviš fotografijom i čime si se bavio pre toga?
Fotografijom se bavim već 15 godina, i autor sam 18 samostalnih izložbi multimedijalnog karaktera i dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja svuda po svetu. Ljubav prema fotografiji mi je omogućila da upoznam i radim sa mnogo bitnim ljudima, pevačima, glumcima, sportistima, političarima, i to gde sam sada, opet sam zahvalan fotografiji. Pre nego što sam počeo sa fotografijom bavio sam se muzikom, slikarstvom i 1999. godine dobio savet svog tetka slikara Dragana Stojkova da probam sa umetničkom fotografijom, od tada nema dana da ne napravim koju fotografiju. Najviše sam zahvalan na neizmernoj podršci roditelja koji su me uvek podržavali u istrajnosti kada sam hteo da odustanem.
Kako bi opisao svoj stil kada su fotografije u pitanju?
Kroz svoju karijeru imao sam mnogo svojih stilova, napomenuo bih stil koji mi je pomogao da se izdvojim, u to vreme od ostalih fotografa i osvojim brojne nagrade, a to je kako su ga istaknuti majstori fotografije nazvali novi pravac u umetnosti Neonizam, jer sam kao rasvetu koristio neonska svetla u boji, što kao rasvetu iza fotoaparata tako i kao interesantan svetlosni detalj ispred kamere. Taj stil se svideo mnogim ljubiteljima fotografije širom sveta jer je to tada bilo nešto novo i moderno a kao dokaz su bile moje izložbe jer su uvek bile prepune posetilaca. Sada sam posvećen stripu, filmskoj fotografiji u HDR tehnici i to sve izgleda veoma interesantno.
Koliko je zapravo bitan Fotošop za finalni izgled fotografije?
Mislim da je Fotošop u današnje vreme veoma bitan, jer su klijenti navikli da se kvalitet fotografije dovede do vrhunca a to je nemoguće bez Fotošopa. Danas se majstori fotografije trude da modele retuširaju tako da izgleda kao da nije korišten a da izgleda savršeno, to je opet jedna nova vrsta moderne umetnosti jer treba mnogo znanja i kreativnosti da bi se to postiglo. Kao što sam naveo novi stil pravac svoje fotografije bez Fotošopa ne bih mogao da prikažem fantaziju i kreativnost priče koju sam zamislio u svojoj glavi. Moramo da budemo svesni da živimo u novom dobu gde je tehnologija toliko uznapredovala i treba iskorititi te mogućnosti.
Da li je moguće zaraditi veliku sumu novca prodavajući fotografije na “Stock photo” sajtovima?
Iskreno, verujem da može ali treba mnogo vremena i truda da bi se došlo do zarade. Nikada se nisam bavio” Stock” fotografijom jer se jednostavno morate posvetiti samo toj vrsti fotografije kako biste profitirali.
Da li imaš neki savet ili sugestiju za ljude koji su tek na početku i nadaju se uspešnoj karijeri fotografa?
Moj savet je da nikada ne odustaju od svojih ciljeva jer život je takav da uvek ima padova ali kreativnost i istrajnost nema granica, sledite svoje snove i nikada ali nikad ne odustajte, jer uspeh je tu negde iza ćoška.
Šta preporučuješ ljudima koji žele da posete Abu Dabi?
Mislim da bi svako trebao da poseti Abu Dabi jer je to druga dimenzija krenuvši od kulture naroda, građevina, načina života. Ne bih ništa posebno izdvojio jer ko dođe mora sve da vidi.
Šta ti najviše nedostaje i koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
Na žalost nisam bio godinu dana u Novom Sadu, ali se radujem jer dolazim za mesec dana i veoma sam uzbuđen zbog toga. Najviše mi nedostaju moji roditelji i prijatelji, a što se tiče grada fenomenalno zelenilo, Fruška Gora, čist vazduh, Štrand, graja ljudi koji sede opušteno po Zmaj Jovinoj, šetnja istom i pijuckanje limenke hladnog piva.
Autor i foto: Nataša Polarecki, NsHronika.rs
