Četvrti po redu festival nacionalnih kuhinja „Food Planet“, kојi оrgаnizuјe Udruženje građana “Srcem za sve”, u saradnji sa kоmpаniјama “Color Media Communications” i “Ninamedia”, a uz podršku Grada Novog Sada – Gradske uprave za privredu, otvoren je 10. oktobra na platou isped Sportsko-poslovnog centra Vojvodine u Novom Sadu.
U sklopu festivala, kao jedna od pratećih aktivnosti, održaće se besplatna projekcija filma “Babetina gozba” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u petak, 16. oktobra, u 15 sati. Broj mesta je zbog epidemiološke situacije ograničen na 30 posetilaca, uz obavezno nošenje zaštitne maske.
Na severu Norveške, unutar polarnog kruga, leži gradić po imenu Berlevog. Omeđano ne samo visokim planinama već i strogim religijskim kanonima, ovo ribarsko mestašce “nalik dečjoj igrački od drvenih kocaka” dom je ćerki seoskog pastora – Martine i Filipe. Sestre dobročiniteljke i ostali meštani žive skromno i bogojažljivo, čuvajući se od greha, ispraznih zadovoljstava, ali s njima, možda, i uživanja u životu. Kako u romanima i filmovima to obično biva, mirno more trebalo bi da uzburka prisustvo nekoga iz drugog sveta – a stranger comes to town…
Karen Bliksen, međutim, vešto i promišljeno zanemaruje naša očekivanja i krši pravila žanra, a akcenat stavlja na kritiku društva koje oslikava i iznosi suptilan komentar na ljudsku prirodu. Spletom nesvakidašnjih okolnosti, u gradić dolazi čuveni francuski operski pevač Ašij Papen, a nešto kasnije markantni oficir Lorens Levenjelm. Martina i Filipa su u velikom iskušenju da u uređenom svetu svoje male zajednice prepoznaju trag sumornosti i nepodnošljive krutosti. No tek će Babet, nedokučiva kuvarica iz Pariza, uspeti da oslobodi meštane tesnih stega u koje su se okovali.
Spoj romantičnog, uzdržanog stila, prikrivene ironije i izvrsnog pripovedačkog dara iznedriće neobičnu novelu koja je i dan-danas predmet polemike u književno-teorijskim krugovima. No, kojoj se god struji tumačenja priklonili, Babetina gozba je jasan dokaz zašto se njena autorka u nekoliko navrata našla u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a ekranizacija novele osvojila Oskara za najbolji strani film.