vDanas je održana online konferencija u organizaciji UNICEF Srbija pod nazivom “RODITELJ U CENTRU PAŽNJE”.
Cilj konferencije je skretanje pažnje javnosti na važnost podsticajnog roditeljstva i podrške roditeljima dece u ranom uzrastu, jer je podrška roditeljima najdirektnija podrška deci. Zbog toga je i naziv konferencije „Roditelj u centru pažnje“.
Konferenciju su otvorili direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova, ministar zdravlja u Vladi R. Srbije, dr Zlatibor Lončar i direktorka globalnih programa i potpredsednica LEGO fondacije Sara Buči. Na konferenciji su govorili stručnjaci, predstavnici univerziteta i roditeljskih udruženja, kao i predstavnici kompanija.
“Roditelji svakodnevno oblikuju iskustva i stvaraju prilike za zdravlje, učenje, zaštitu, rast, dobrobit i razvoj dece. Pre svega se staramo o zdravlju svoje dece, nastojimo da im pružimo odgovarajuću ishranu i da stvorimo sigurno i bezbedno okruženje. Sve to je važno, ali nije dovoljno. Najvažniji faktori koji doprinose razvoju dečjeg mozga su ljubav, briga, pažnja, slušanje i interakcija sa detetom – jednom rečju – responzivno staranje”, navela je u uvodnom obraćanju Kostadinova.
“Dobra vest je što svi roditelji mogu da nauče kako da se responzivno brinu o detetu, i to je jedna od ključnih poruka koje treba imati u vidu i koje želim da ponesete sa sobom sa ove konferencije. Kada je reč o snažnim partnerstvima, želela bih da izrazim svoju iskrenu zahvalnost što je ministar zdravlja danas sa nama i što podržava naše programe za roditelje. Uspostavljanjem partnerstava između različitih sektora, možemo da ostvarimo željene promene u životu svakog deteta u Srbiji“, zaključila je direktorka UNICEF-a u Srbiji, Dejana Kostadinova.
”Roditeljstvo je uloga koja se često podrazumeva, a kada se nešto podrazumeva, onda manje o tome vodimo računa. Voleo bih da se to promeni i da shvatimo koliki je značaj roditeljstva. To se odnosi i na zdravstveni sistem koji od samog rođenja usmeren na roditelje i decu. Zdravstveni sistem treba da pomogne i pruži punu podršku roditeljima da ostvare njihove roditeljske uloge. Nadam se da ćemo u ovim teškim vremenima i uprkos koroni, sve naše snage usmeriti na to da njima pomognemo i da ih podržimo. Ovo je i trenutak i prilika da roditelje stavimo u centar naše pažnje i ja od ove Konferencije očekujem da čujemo kako to zajedno možemo da uradimo“, zaključio je ministar Lončar.
Sara Buči, direktorka globalnih programa i potpredsednica, Lego Fondacije je rekla da sve više dokaza o roditeljskim programima podrške pokazuje da kvalitetnije interakcije kroz igru roditelja i staratelja sa decom u ranom uzrastu imaju za ishod bolje učenje i zdravlje tokom celog života.
U prvom panelu pod nazivom “Igra – čuvar mentalnog zdravlja dece i roditelja” učestvovali su moderatorka Smiljana Grujić, koordinatorka programa “Podrška, ne perfekcija”, Fondacija Novak Đoković i panelisti Ivana Mihić, doktorka psiholoških nauka i vanredna profesorka Odseka za psihologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Irena Marković, mama i strukovna medicinska sestra iz oblasti medicinskih nauka, iz Beograda, Miša Stojiljković, autor serijala emisija na RTS-u, “Tata, ti si lud” i Inga Mijailović, šefica telefonskog savetovališta “HaloBeba“.
Teme o kojima je bilo reči su kako igra može promeniti život, koliko je važna i kako je graditelj i čuvar kvalitetnih odnosa dece i roditelja, igra kao psihološki imunitet dece i roditelja u borbi sa stresom (npr. COVID stresom). Razgovaralo se i o tome kako se i kada uspostavlja odnos poverenja, emocionalne bliskosti i sigurnosti sa bebom i u kojoj meri ostavlja dubok otisak za ceo život. Poseban osvrt je bio i o rodno balansiranom roditeljstvu – šta je drugačije kad je i tata tu, zatim o roditeljskom stresu i brizi o roditeljima, kao i o resursima za porodicu, zajednici, digitalnim tehnologijama.
Smiljana Grujić, koordinatorka programa “Podrška, ne perfekcija”, Fondacija Novak Đoković:
– Mnogi roditelji su opterećeni u pokušaju da zadovolje potrebe deteta. Stres i odsustvo podrške značajno uzurpiraju kapacitete roditelja za podsticajno roditeljstvo. Prema najnovijem istraživanju, iako mnogi roditelji ne veruju da je fizičko kažnjavanje dece korisno i opravdano, njih 20 odsto primenjuje fizičku kaznu. Ono što je zabrinjavajuće je da čak 1/3 od ispitanih roditelja primenjuje fizičku kaznu na uzrastu od 2 do 4 godine. Sa druge strane, istraživanje LEGO fondacije, jasno pokazuje da je broj sati provedenih u igri sa decom u direktnoj korelaciji sa boljim postignućima dece, ali i doživljajem osećanja sreće roditelja, jer ako imamo srećnog roditelja onda imamo i srećno dete.
Ivana Mihić, doktorka psiholoških nauka i vanredna profesorka Odseka za psihologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu:
– Decenijama već, istraživanja pokazuju nedvosmislen odgovor da je igra najcelovitiji način da podstaknemo razvoj deteta. Zato je potrebno da odrasli pruže detetu šansu da se igraju. Igra ne traži posebna sredstva, možemo se igrati bilo čime i bilo kada, na bilo koji način. Možete se igrati rečima, kamenjem, lišćem. Igra je kao aktivnost dostupna svoj deci, u svako momentu, sa svima koji ga okružuju bez obzira na obrazovanje, poreklo jezik, uzrast i mesto gde žive.
– Irena Marković, mama i strukovna medicinska sestra iz oblasti medicinskih nauka, iz Beograda:
– Majkama je potrebna emotivna podrška, razumevanje za njihove potrebe, praktična pomoć, kao i rasterećenje od društvenih i kulturnih pritisaka. Emotivna podrška se ogleda u ohrabrivanju majki da otvoreno govore o svojim emocijama. Sasvim je u redu da imaju širok spektar različitih osećanja. Takođe, za majke je važno da znaju da ne moraju sve znati i umeti, već da je majčinstvo veština koja se vremenom uči. Važno je i da znaju da udovoljavanje sebi i svojim potrebama, ne znači da su loše majke, niti znači da uskraćuju nešto bebi.
– Inga Mijailović, šefica telefonskog savetovališta “HaloBeba“:
– Najčešća pitanja roditelja savetovalištu “HaloBeba“, skoro 20.000 godišnje, odnose se na dojenje. Mame često brinu da li imaju dovoljno mleka, koji je kvalitet mleka, da li pravilno doje bebu, zašto beba plače. Najviše ih brine i to kako će beba napredovati. Mi smo tu da ih saslušamo, da im pružimo podršku i da zajedno nađemo rešenje. Roditelj kada ima brigu, treba sa nekim da porazgovara, zato mi radimo 24 sata. Mi smo uvek tu da pružimo podršku za mnoge različite probleme roditeljstva i da im vratimo veru u njih same.
– Miša Stojiljković, autor serijala emisija na RTS-u, “Tata, ti si lud”:
– Potrebno je pružiti veliku podršku i očevima u Srbiji, zato što je majkama godinama unazad ponuđeno mnogo više mesta gde mogu dobiti neku vrstu pomoći i podrške, dok su očevi prepušteni sami sebi. Muškarci generalno nisu skloni introspekciji i izražavanju svojih osećanja, zato mislim da je u tom smislu potrebna podrška očevima. Mnogim očevima je trebalo i po 6 meseci ili godinu dana da shvate da su postali očevi. Zato je važno da i oni budu uz bebu prvih nekoliko nedelja. Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji mogućnost da i mama i tata budu prvih mesec dana uz dete. Zato bih jako voleo neku meru Vlade Srbije koja će omogućiti muškarcima najmanje prve četiri nedelje plaćenog odustva, jer su te prve nedelje dragocene.
Glumac Nikola Marković:
– Ceo život je igra, čovek treba da se igra dok je živ. Čovek kada prestane da se igra, ja mislim da prestaje i da živi. Čovek ne treba da se igra samo kada spava, a kada spava, onda treba da sanja da se igra.
U fokusu drugog panela pod nazivom “Širenje dobrih modela podrške roditeljstvu – Mogućnosti i izazovi” bili su podrška porodicama sa malom decom kroz servise – intersektorski lokalni i nacionalni odgovor, kao dostupnost i održivost programa podrške. O izazovima i potrebama porodica u ranjivim situacijama i o tome kako zajednica oblikuje porodične politike govorili su: Kristina Nedeljković, rukovoditeljka patronažne službe, Dom Zdravlja “Novi Sad”, Spomenka Divljan, psihološkinja, stručna saradnica-pedagoškinja, Predškolska ustanova “Radost”, Novi Banovci, Maja Knežević – Romčević, sekretarka Odbora Stalne konferencije gradova i opština Beograd i Marina Sinanović, zdravstvena medijatorka iz Bora. Moderatorka panela je bila Zorica Trikić, viša programska menadžerka, Međunarodna asocijacija “Korak po korak” (ISSA – sa sedištem u Lajdenu, Holandija).
Moderatorka: Zorica Trikić, viša programska menadžerka, Međunarodna asocijacija “Korak po korak” (ISSA – sa sedištem u Lajdenu, Holandija):
– Programi podrške koji se zasnivaju na poštovanju roditelja su važni, efikasni i donose mnogo dobrobiti svim članovima porodice. Izvlače najbolje iz svakog od članova, razvoj deteta se unapređuje, odnosi u porodici su usklađeniji, a smanjuje se i nasilje u porodici. Ono što je najvažnije, programi podrške vraćaju radost u roditeljstvo, odnosno roditeljstvo nije samo obaveza i zadatak.
Svetlana Vučković, strukovna medicinska sestra, Patronažna služba DZ “Novi Sad”:
– Kvalitetan program mora da počne od početka roditeljstva, odnosno od perioda trudnoće. Patronažna sestra se upoznaje sa trudnicom, važno je da se stvori roditeljski savez i da otac bude uključen, što se u poslednje vreme sve češće i dešava. Patronažna sestra prepozna njihove potrebe, prepozna šta toj porodici manjka i osnažuje ih, ali i ohrabri ih u onome u čemu su dobri. Ono što ovaj program čini kvalitetnim jeste da se ne usmerava samo pažnja na fizičko zdravlje deteta, već i na mentalno. Takođe je u redu da roditelji ne mogu sve sami i da zatraže pomoć. U redu je i da nekada oni budu u centru pažnje.
Spomenka Divljan, psihološkinja, stručna saradnica-pedagoškinja, Predškolska ustanova “Radost”, Novi Banovci:
– Mi polazimo od toga da je roditelj prvi najvažniji vaspitač svog deteta. Taj porodični kontekst kasnije utiče na svaki drugi. Zbog toga je predškolskoj ustanovi važno da razvija programe koji će osnažiti porodicu. Razvijajući partnerski odnos sa porodicom mi zapravo gradimo odnose kroz otvoren dijalog i tako podržavamo roditelje da ojačaju svoje emocionalne kapacitete, ali i da prevaziđu stres. Mogućnost predškolske ustanove je da upotpuni dečija i porodična iskustva, kroz građenje partnerskih odnosa sa porodicom.
Marina Sinanović, zdravstvena medijatorka iz Bora:
– Potrebe svih porodica su suštinski iste. Ipak porodice osetljivih grupa su karakteristične po slabim materijalnim uslovima. Suočavaju se svakodnevno sa egzistencijalnim pitanjima, što utiče na njihov način života. Glavna preokupacija takvih porodica je da li će se toga dana prehraniti, pa sve ostalo od obrazovanja i roditeljstva gubi prioritet. Zato treba uzeti sve to u obzir kada se radi sa njima. Istrajnost u radu je ključna. Koleginica i ja praktikujemo u našem pristupu otvorenost, empatiju i romski jezik kako bi imali više poverenja u nas i samim tim i rezultati u radu sa njima su bolji.
Maja Knežević – Romčević, sekretarka Odbora Stalne konferencije gradova i opština Beograd:
– Lokalne samouprave su osnivači ili koordinatori između predškolskih ustanova, centara za socijalni rad i domova zdravlja. Kroz svoje godišnje programe, mogu da podrže i nevladin sektor. Ostvarivanje prava na besplatan boravak u predškolskim ustanovama, ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć porodiljama su neke od najčešćih mera koje se realizuju. Problem je što ne postoje standardizovane mere u svim lokalnim samoupravama, već se one razlikuju od opštine do opštine. Standardizacija kvaliteta je veliki izazov koji je trenutno pred nama.
Na poslednjem panelu “Poslovanje po meri porodice i deteta” pričalo se o tome kako treba da izgledaju radna mesta po meri porodice. UNICEF-ovo istraživanje je pokazalo evidentan jaz između očekivanja dece od radnog mesta roditelja i praksi po meri porodice koje nude poslodavci svojim zaposlenima. Učesnici su razgovarali o tome zašto postoji raskorak u očekivanjima i realnoj situaciji, šta država može da uradi da bi dobre prekse postale „zlatni standard“, s obzirom na njihove dokazane pozitivne efekte, o očinskom odsustvu u Srbiji povodom rođenja deteta koje je retkost i kako poslovni sektor može da „pogura“ ovu praksu. Jedna od tema je bila i zašto je veoma mali broj poslodavaca tokom vanrednog stanja pokazao odgovornost prema porodicama i deci zaposlenih te da li će epidemija COVID-19 ubrzati uvođenje porodičnih praksi na radnom mestu ili doprineti promeni njihove paradigme.
Panel je vodila prof dr Nataša Krstić, UNICEF konsultantkinja, a učestvovali su: Natalija Pešić, menadžerka ljudskih resursa, VIP Mobile, Ivana Mihajlović, HR direktor, Direct Media, Marija Beslać, menadžerka komunikacija i korporativne društvene odgovornosti, Nordeus i Ana Vidović, poslovna saradnica za ljudske resurse, Nelt.
Moderatorka: prof dr Nataša Krstić, UNICEF konsultantkinja:
– Sprovedene su dve ankete u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja. Jedna se odnosila na decu i mlade u kojoj je oko 1.900 njih uzelo učešće da bi se saznalo to kako deca sagledavaju radno mesto svojih roditelja kod kuće i u porodičnom okruženju. Druga anketa bila je usmerena na poslovni sektor u kojoj su učestvovale 64 firme pod nazivom “Radno mesto po meri porodice”.
– Rezultati prve ankete pokazuju da više od polovine dece primećuje da roditelji/staratelji ostaju duže od 8 sati na poslu, a još veći procenat njih je naveo da roditelji/staratelji često razgovaraju o poslu tokom vikenda ili na odmoru. Tek 15 odsto roditelja ne priča o poslu pred decom. Istraživanje je pokazalo da 1/5 roditelja ima malo, ili uopšte nema vremena za svoju decu, dok 64 odsto dece ima određene aktivnosti sa svojim roditeljima, međutim 1/3 to čini retko.
– Rezultati istraživanja namenjenog poslodavcima, pokazuju da su poslodavci otvoreni za potrebe roditelja na radnom mestu, međutim, česta bolovanja zbog nege deteta predstavljaju izazov, s obzirom na to da treba da usklade poslovanje sa njihovim potrebama. Poslodavci su saglasni da je ženama teže da uravnoteže posao i porodicu, ali i zaposlenima na višim pozicijama i u onima u većim gradovima. Takođe, poslodavci su potvrdili da nemaju slučajeve odsustva oca.
Ana Vidović, poslovna saradnica za ljudske resurse, Nelt:
– Neki od razloga ovakvih rezultata istraživanja su i to što je i dalje prisutno to mišljenje među poslodavcima da porodicu i posao treba posmatrati odvojeno. S tim u vezi, previdi se činjenica da su zaposleni koji su zadovoljni balansom posla i života produktivniji i zadovoljniji. Takođe, na ove rezultate utiče i nedovoljno razvijena svest šta sve poslodavci mogu da urade kako bi pomogli zaposlenima da uspostave i održe balans. Pojedini poslodavci se plaše da će usmeravanjem na potrebe zaposlenih, izgubiti iz fokusa njihovu produktivnost. I u tome negde vidim neke od razloga zbog čega prakse namenjene porodici nisu utemeljene i ne primenjuju se toliko. Mislim da treba poći od malih, jednostavnih stvari, a to je kada zaposleni uzme godišnji odmor da se može u potpunosti posveti svojoj porodici.
Natalija Pešić, rukovoditeljka ljudskih resursa, VIP Mobile:
– Treba imati holistički pristup, važno je uzeti osobu kao celovito biće. Promenio se koncept kako upravljamo zaposlenima. Važno je da kao kompanija pokažemo partnerski odnos, kao što očekujemo od zaposlenih da brinu o rezultatima kompanije, tako zaposleni imaju pravo da očekuju da ćemo mi brinuti o njima i njihovom zdravlju. Mi smo kao kompanija vrlo otvoreni prema deci i u okviru naše zgrade imamo i vrtić za decu. Mislimo da je važno da oni imaju pozitivan odnos prema poslu svojih roditelja.
Marija Beslać, menadžerka interne komunikacije, Nordeus:
– Nordeus ima kanal komunikacije sa roditeljima i tokom pandemije smo ih anketirali da bismo razumeli njihove konkretne izazove. I pre, ali i tokom pandemije, imali smo fleksibilne uslove za roditelje. Tatama sleduje nedelju dana slobodnih nakon rođenja deteta. Međutim, mi imamo i mogućnost neograničenog odmora za zaposlene tokom godine, tako da se očevi opredeljuju za još dodatne 2-3 nedelje. Fleksibilno radno vreme bilo je i pre pandemije, a naročito tokom. Bilo je dovoljno samo obeležiti u kalendaru kada treba da se bave decom i to bismo poštovali.
Ivana Mihajlović, HR direktor, Direct Media:
– Nisu dovoljno vidljive prakse i prilike koje možemo svojim delovanjem da uvedemo. Čekajući da država reaguje, bojim se da ćemo predugo čekati. Inicijativa je i na nama, a zadatak nam je da edukujemo jedni druge o promenama obrazaca. Na primer, imamo predrasude o tome kakve su uloge oca, a kakve majke. Zato treba da se edukujemo i da vidimo koji su to mehanizmi uz pomoć kojih možemo da menjamo te obrasce. Mi se kao kompanija zalažemo za edukacije koje pomažu bolje međusobno razumevanje.
Završnu reč i zaključke na konferenciji dala je Jelena Zajeganović – Jakovljević, rukovodilac sektora za rani razvoj, UNICEF Srbija:
– Vreme je da stavimo roditelje u centar naše pažnje. Ne treba podrazumevati roditeljstvo, već biti svestan odgovorne uloge koju oni imaju. Oni svakodnevno oblikuju iskustva i stvaraju prilike za zdravlje, učenje, zaštitu, rast i za dobrobiti razvoja dece, a time oblikuju razvoj društva u celini. Odrastanje dece i roditeljstvo ne čekaju idealne uslove, razvoj deteta se ne može odložiti. Zato je važno da sve snage usmerimo ka roditeljima i da ih podržimo.
Snimak online konferencije se nalazi na YouTube kanalu UNICEF Srbija.
