Karabinje, zabijačka, svinjska daća, disnotor nazivi su za događaj posebno popularan u našoj tradiciji, a u narodu poznat kao svinjokolj. Svoje sećanje na ovaj dan, sa nama je podelio jedan od poštovalaca ovog običaja ( ime poznato redakciji).
“Priču o svinjokolju želim da podelim iz jednog lepog dela istočne Hercegovine. Jeste da je vreme ’80-ih i posebno 90-ih u odnosu na sadašnje bilo vreme nestabilnosti i nesuglasica, svakako se znalo kada je koji praznik pa samim tim se znalo kada je i svinjokolj”, počinje svoju priču naš sagovornik.
“Priča datira iz davne 1988. godine iz okoline malog sela po imenu Bančići koje se nalazi na putu između Stolca i Ljubinja. Kao i svako selo u Hercegovini koje je prepuno kamenja i prirodne kaldrme, odrastao sam i saživeo se sa tim krajem dolazeći na vikende kod babe i dede. Deda Milorad, u to vreme pun snage, za mene dečaka od sedam godina bio je pravi pravcati gorostas …” sa setom nastavlja svoje sećanje.
“U selu, kad god je bio svinjokolj, zvali su deda Milorada da on svinju izvuče i zakolje, dakle nisam ga samo ja doživljavao kao velikog i snažnog čoveka. Obzirom da postoje razne pripreme pred klanje, deda Milorad nije želeo da iko bude pored njega već je sam obarao svinju i posle toga bi je sam i zaklao. Ovog puta, svinja je imala preko 250 kg i spram toga bila je poprilično teška i okretna. Deda Milorad je, kao i bezbroj puta pre toga, uzeo svoju sekiru za cepanje drva, ušao u svinjac, s tim da je ovaj put delovalo kao da svinja predoseća šta joj se sprema. Shvativši to deda odmah zamahuje sekirom i udara svinju u čelo nakon čega svinja pada na prednje noge. Deda, misleći da je oborio, ispušta sekiru i uzima nož za klanje, ali videvši da se svinja podigla ubada je odmah u vrat sa namerom da je što brže dokrajči. Svinja od 250 kg poluošamućena, poluzaklana i sad već razjarena probija ogradu svinjca sa sve nožem u vratu. Deda pada kod vrata i dok se okrenuo i podigao svinja je već krenula da tumara selom”, sa osmehom nastavlja naš sagovornik.
“Komšije su, videvši šta se dešava, pokušavali da je zaustave, ali čim bi uočili nož i svinju tih gabarita odustajali su. Deda Milorad, odlučan da je zaustavi, trčao je za njom sa drugim nožem u ruci, želeći da je što pre sruši i završi klanje koje je počeo u svinjcu. I tako, dok krv lipti po kaldrmi od poluzaklane svinje, deda Milorad je konačno sustiže, a kad kažem sustiže, mislim skače na nju i konačno završava započeti posao. Svinja, posle toliko trčanja, pada kao pokošena. Naravno da je trebalo osam ljudi da tu svinju posle vrati u avliju na tranžiranje i dalju obradu. Deda Milorad, pored sve omladine u selu dobija titulu najhrabrijeg čoveka. On je za mene bio i zauvek ostao taj “GOROSTAS” kog nisam mogao zameniti nijednim filmom, a ni junakom sa tv-a. Taj svinjokolj je zapravo sećanje na čoveka koji mi je pokazao šta su hrabrost i srce…” završava svoje sećanje naš sagovornik.
U susret 29. novembru, nekadašnjem Danu Republike, najvažnijem prazniku SFRJ koji se u najvećem broju seoskih domaćinstava, obeležavao uz svinjokolj, pozivamo vas da sa nama podelite svoja sećanja na ovaj dan i sve što se u njemu dešavalo. Potrudite se što živopisnije da nam opišete atmosferu i događaje toga dana, od prve dedine rekije preko veselog okupljanja rođaka i komšija, neizostavnih svađa i pehova, pa sve do topljenja čvaraka.
Novembar Fest nagradjuje najzanimljivije priče i sećanja na centralni događaj poslednjeg vikenda novembra, svinjokolj.
Svoje priče, sa ili bez pratećih fotografija, šaljite na mail adresu novembarfest2020@gmail.com. Vaša sećanja ćemo objaviti na zvaničnoj Facebook stranici Novembar Fest, a najzanimljiviji postovi, sa najvećim brojem lajkova i komentara, biće nagrađeni vrednim nagradama.
Novembar Fest organizuje Udruženje za kulturu, turizam i medije “Petrovaradin medija” u saradnji sa kompanijom Color Media Communications i Udruženjem THE BEST FEST. Projekat sufinansira Gradska uprava za privredu Grada Novog Sada.
