Scena iz sudnice u filmu “Lažov, lažov” kada deca trče u zagrljaj oca a majka ih nervozno vuče ka sebi jer je dobila puno starateljstvo, sasvim sigurno je slomila srce brojnim tatama iz razvedenih brakova koji su doživeli sličnu sudbinu.
Veliki uspeh domaćeg filma “Otac” sa hrvatskim glumcem Goranom Bogdanom u glavnoj ulozi aktuelizovala je ponovo ovu temu i u Srbiji.
Naime, javna je tajna da se u centrima za socijalni rad često sprovodi diskriminacija na račun muških roditelja.
Кonkretno, “voditelji slučaja” u centrima za socijalni rad namerno zanemaruju i propuštaju da konstatuju postojanja protivtužbi od strane očeva, jer im to „olaksava“ posao i skraćuje proces, navode da su postignuti dogovori kada nisu, a onda to sve direktno utiče na pravosudne organe jer se oni uvek vode u okvirima „nalaza“ Centra za socijalni rad.
Nekoliko očeva iz Novog Sada sa kojima smo imali prilike da razgovaramo i koji su prošli istu “proceduru” opisuju nam gotovo identične scene.
Naime, u nalazima “voditelja slučajeva” se obično šturo (često i pogrešno) navode osnovni podaci, ubacuju se samo izjave majke, a tendecniozno izbacuju izjave očeva, verovatno iz razloga jer im to olakšava posao. Roditeljske sposobnosti su predstavljene u jednoj rečenici, bez ikavih argumenata na osnovu čega se došlo do takve procene. Nalaz i mišljenje često ne sadrži suštinski bitne procene u pogledu roditeljskih stavova, odnosa, kvaliteta veze sa detetom, kakav je kvalitet roditeljstva po pitanju obrazovanja niti da li su roditelji u predloženim modelima delom ili ravnopravno zastupljeni u zadovoljavanju svih razvojnih potreba deteta. Konkretno, ne bavi se ni horizontalom, a kamoli vetikalom u smislu određivanja roditeljskih mogućnosti i potencijala i njihovog uticaja na razvoj deteta. Nalazi se često baziraju na “minimumu roditeljskog prava za oca” (doslovno tako piše u nalazu) pa je pitanje koje se postavlja, zasto se ocu obezbedjuje “minimum prava”, ako je dokazana velika roditeljska asimetrija u korist oca.
Konkretno, u predmetu oca sa kojim smo razgovarali je “vodilja slučaja” rekla da se apsoluno slaže sa ocem, ali da ona radi po njenoj ustaljenoj praksi. Reč je o jednom diskriminatornom modelu bez argumentacije koji je nauka odavno pobila a polako ga gazi i praksa čak i kod nas dok ga evropska ne primenjuje odavno. Prema toj, kod nas ustaljenoj praksi predlažu se modeli starateljstva i viđanja koji dovode do otuđenja deteta od oca jer ono u predloženim modelima viđa muškog roditelja manje od 7 dana mesečno.
Pored filmskog hita “Otac” i aktuelna serija “Vikend sa ćaletom” rađena po istoimenom filmu obrađuje tekatiku odnosa razvedenih očeva sa svojom decom. Sasvim je sigurno da će rad centara za socijalni rad u narednom periodu biti pod mnogo većom lupom medija upravo zbog povećanog interesovanja javnosti za ovu temu.
Autor: NSHronika
Foto: Iz filma “Otac” / Promo
