Nevladina organizacija “Svet i Dunav” podnela je Ustavnom sudu Srbije ustavnu žalbu kojom se traži poništenje odluke kojom je izgradnja mosta u Novom Sadu projekat od nacionalnog značaja.
Kako se navodi u saopštenju ove nevladine organizacije, traži se da se poništi obrazloženje Zaključka Vlade Srbije kojim je projekat izgradnje i rekonstrukcije mosta obilaznice oko Novog Sada prepoznat kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbije. U pitanju je projekat koji građani prepoznaju kao četvrti novosadski most, koji bi se gradio u produžetku Bulevara Evrope.
Navode da obrazloženje Zaključka, koji je usvojen u maju 2020. godine, nikada nije objavljeno u Službenog glasniku, zbog čega smatraju da je time prekršen član 74 ustava Republike Srbije koji garantuje da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju kao i da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine.
Predsednica “Svet i Dunav” Daniela Stojković Jovanović kaže da je ova NVO obrazloženje dobila tek 15. juna 2021. godine, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i to samo tri dana pre nego što je Skupština Novog Sada usvojila plan izgradnje mosta. Ona smatra da bi se realizacijom ovog projekta “devastiralo plavno područje Kameničke ade, Dunavca i Šodroša u Novom Sadu”.
“Realizacijom ovog projekta ugrozio bi se i ovako oštećen nasip te zatrpalo vodno zemljište koje stotinama godina unazad predstavlja prirodnu odbranu od poplava grada Novog Sada. Sve ovo ukazije na to da javnost nije mogla pravovremeno da reaguje s obzirom na to da se pojedinačni pravni akt morao javno objaviti”, navodi Stojković Jovanović.
U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da bi se izgradnjom pristupnih saobraćajnica mosta u produžetku Bulevara Evrope, odnosno planiranog vijadukta, dodatno ugrozilo pravo na zdravu životnu onih koji žive u tom delu gradu, dodajući da građani nisu imali priliku da budu informisani na deteljana i zakonom propisan način.
“Nadamo se da će Ustavni sud uvažiti našu žalbu, te zahtev da se ceo postupak u vezi sa projektovanjem i izgradnjom mosta, određivanjem strateškog partnera, finansiranja kao i postupanja u vezi sa narušavanjem ekološkog koridora, te narušavanja staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na predmetnom području preispita”, zaključuje Daniela Stojković Jovanović.
Kako se navodi, ustavna žalba podneta je kroz aktivnosti koje implementira neformalna građanska inicijativa “Dunavac – Šodroš” u okviru inicijative “Građani imaju moć”, koju sprovodi organizacija Crta sa partnerima uz podršku USAID.
Mnogo buke
Iako još nije počela izgradnja četvrtog mosta, te još nije udaren ni kamen temeljac, oko ovog objekta se već digla velika buka. Na jednoj strani su opozicione partije, pojedine nevladine organizacije, inicijative, deo građana, a na drugoj su predstavnici vlasti.
U junu ove godine usvojen je urbanistički plan kojim se predviđa realizacija ovog projekta, a u lokalnom parlamentu je izglasan bez protivljenja.
Tom prilikom je zamenik gradonačelnika Milan Đurić ukazao na to da je most u urbanističkim planovima od 1951. godine, te da se opravdanost za njegovu izgradnju nalazi u tome da grad konstantno raste.
“Naš grad raste, ima više od 400.000 stanovnika i oko 120.000 registrovanih vozila i ovakav rast zahteva i četvrti most koji će omogućiti rasterećenje najopterećenijeg putnog pravca u gradu, od Mosta slobode do Železničke stanice, duž Bulevara oslobođenja. Sve raskrsnice na tom potezu su pod velikim saobraćajnim pritiskom. Takođe, most će povezati državne puteve, Srem, Mačvu, Posavinu i Semberiju sa Bačkom i olakšati stanovnicima ovih regija pristup Novom Sadu i povezaće se sa Fruškogorskim koridorom”, poručio je u junu Đurić.
I dok su građani, inicijative i organizacije svoj fokus stavile na zaštitu životne sredine, te na potencijalne probleme koje bi izgradnja mosta mogla da izazove, opozicione partije, u prvom redu Dosta je bilo i Narodna stranka, ukazivale su na problematičan izbor partnera – kinesku kompaniju CRBC.
U DJB su naveli da je saradnja sa kineskom kompanijom ozbiljan rizik za Novi Sad, navodeći da se kineska kompanija nalazila na “crnoj listi” Svetske banke. Uakzali su i na to da su u više zemalja, gde su poslovale kineske kompanije uz finansiranje iz kineskih kredita, postojali problemi zbog nepovoljnih ugovora kada je došlo do poteškoća sa otplatom kredita. Za Narodnu stranku vrednost radova na izgradnji ovog mosta je višestruko uvećana.
Uprkos svim zamerkama, gradska vlast je, zajedno sa kineskim partnerima, predstavila nekoliko idejnih rešenja za most, a gradoančelnik Miloš Vučević poručio je kako će u ovaj projekat biti uključeni i domaći stručnjaci, što je takođe bila jedna od zamerki.
Bezbednost mosta
Osim pitanja bezbednosti za floru i faunu u području izgradnje mosta, građani su postavili pitanje koliko je bezbedno graditi ovakav objekat, pogotovo u zoni odbrana od poplava.
Međutim, Fakultet tehničkih nauka je izradio hidrološku studiju, u kojoj se, između ostalog, navodi i da je razmatrana pojava uspora koji mostovsko suženje izaziva na deonici od profila mosta sa saobraćajnicom i kružnim tokom ispod mosta, a da je olakšavajuća činjenica da most, osim stubova, nema bokove sa silaznim i uzlaznim pristupnim rampama koje u inundaciji Dunava zalaze u proticajni profil velikih voda.
Zaključuje se da eventualni poplavni talas neće dovesti u opasnost priobalje na lokaciji novoprojektovanog mosta, što je, navodi se, očekivano, jer je most celom projektnom dužinom i u inundacionom prostoru na stubovima “svega 1,5 metara širine” koji ne zadiru značajno u proticajni profil velikih voda.
U dopuni studije piše i da je investitor, posle sastanka u Gradskoj kući sa predstavnicima JVP “Vode Vojvodine” u decembru, odustao od izdizanja nasipa i prilaznog puta Ribarcu.
Izvor: 021.rs
Foto: Instagram/Miloš Vučević
