Kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovala je konferenciju „Cirkularne migracije u kulturi – Kako da znanje, iskustvo i uticaj naših ljudi u svetu pomognu srpskoj kulturi“ na kojoj su naši priznati umetnici i kulturni radnici u svetu, ali i oni koji su se vratili iz inostranstva, govorili o tome kako možemo unaprediti kulturnu politiku u Srbiji i na koji način oni doprinose većoj vidljivosti i promociji naše kulture u svetu.
Na otvaranju konferencije savetnik za međunarodnu saradnju u kabinetu potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja Vuk Radulović naveo je da Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa brojnim partnerima radi na unapređenju postojećih, ali i utvrđivanju novih mehanizama za podršku mobilnosti u kulturi kako bi se pospešilo predstavljanje naših umetnika u inostranstvu, ali istovremeno i predstavljanje kulturne prakse srpskih umetnika u emigraciji u našoj zemlji.
„Ministarstvo pored redovnih konkursa za podršku kulturnoj sceni izdvaja i značajna sredstva za podršku i sufinansiranje međunarodnih projekata u Srbiji, za podršku mobilnosti kulturnih radnika i umetnika i za sufinansiranje projekata predstavljanja kulture Republike Srbije u inostranstvu. Najnoviji poziv Ministarstva, predviđa i poseban poziv za podršku tzv. digitalnoj mobilnosti kojom se podržavaju umetnici, kulturni radnici da učestvuju u internacionalnim digitalnim sadržajima“, naveo je Radulović.
Na konferenciji su organizovana dva panela „Srbi i svet: podrška naših umetnika razvoju kulture“ i „Umetnici koji odlaze iz Srbije i zašto se ponekad i vraćaju“.
Na prvom panelu džez pevačica Sofija Knežević koja trenutno živi i radi u Njujorku navela je da ljudi koji potiču iz Srbije, treba da veruju u sebe, jer kod nas talentovanih ljudi ima u izobilju.
Glumica i autorka monografije „Kulturna diplomatija u službi Srbije“ Vjera Mujović izjavila je da je armija sjajnih umetnika širom sveta najbolja slika Srbije.
„Umetnost govori univerzalnim jezikom, zato su kultura i umetnost predvodnice u odnosu na politiku i druge strategije. Mi smo u individualnom angažmanu briljantni, ali nam nedostaje sistemskih rešenja, planirane kulturne politike“, dodala je Mujović.
Jedan od govornika bio je i umetnik i istraživač Bogomir Doringer koji trenutno radi u Amsterdamu. On je naveo da je Holandija zemlja koja će da investira u vas kao umetnika, jer ako vi uspete, to je uspeh i za njih.
„Kada imam izložbe meni se pojavi neko iz Ambasade Holandije, ali se ne pojavi niko iz Srbije. Pri tom ja ne zovem Ambasadu Holandije, već oni prate šta rade i gde su njihovi umetnici“, rekao je Doringer.
Tokom diskusije u prvom panelu, Vesna Petković, osnivač Srpske biblioteke u Londonu izjavila je: „Mi možemo da uradimo puno toga da pomognemo Srbiji da nađe svoje mesto u svetu, ali moramo u tome imati pomoć nekog iz Srbije. Ponosna sam na to što sam osnovala Srpsku biblioteku u Londonu i to je mesto gde se čuju naši književnici i kulturni radnici“.
Dizajnerka nameštaja Ana Kraš koja trenutno živi u Parizu istakla je da se njen uspeh na Sajmu nameštaja u Milanu, dok je bila na poslednjoj godini studija, desio jer se u tom trenutku pojavila nevladina organizacija koja je skupila finansije kako bi srpskim dizajnerima omogućila da učestvuje na sajmu, što inače nije bilo moguće zbog finansijske situacije u zemlji.
„Svi ostali fakulteti u inostranstvu imaju takve fondove i dizajneri imaju svoje prostore na sajmovima i izlažu tokom studija“, navela je Kraš.
Jedan od učesnika prvog panela bio je i književnik i književni kritičar iz Toronta Radomir Barutan koji je naglasio da je u osnovi svega autentičnost, a da jedan od poraza srpske nacije jeste što uništava tu autentičnost.
„Naša kulturna politika je uvek išla ka tome da se svidimo drugima, a ne da negujemo svoju autentičnost. Jezik je ritam duše. Taj nemar prema jeziku nisam video ni kod koga, a ovde u Torontu ima oko 60 etničkih zajednica“, istakao je Barutan.
Na drugom panelu „Umetnici koji odlaze iz Srbije i zašto se ponekad i vraćaju“ govorili su brojni naši umetnici koji su živeli u inostranstvu ili trenutno rade na relaciji Srbija – inostranstvo.
Princeza Danica Karađorđević – Dana Maar, kolažista i grafički dizajner navela je da je umetnik individualac i da daje veliki doprinos društvu.
„Bezgranična je njegova sloboda, umetnik se ne ograničava na geografske granice“, naglasila je Danica.
Vajar i dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Goran Čpajak, istakao je: „Ako se ide odavde u inostranstvo, u svom prtljagu treba da se ponese ono što je dobro i kvalitetno, ali isto tako kada se vraćamo nazad treba isto doneti ono što je dobro i kvalitetno. Važno je da ne bežimo od sebe, jer jedino ćemo tako biti svoj na svome bilo gde da živimo“.
Slikarka Gala Čaki, govoreći na drugom panelu, navela je da ono što je dobro u inostranstvu je da nije važno odakle dolazite, već je važan kvalitet vašeg rada.
„Tada će vas nagraditi i omogućiti vam da se izrazite na pravi način, a to je ono što prema mom iskustvu nedostaje u Srbiji“, obrazložila je Gala.
O tome da u Beogradu nema galerija gde bi umetnici, konkretno fotografi, mogli da izlažu, govorio je fotograf Miloš Nadaždin.
„Doći do nekog muzeja je skoro pa nemoguće. Često u šali kažem – ‘tek kada neko umre će dobiti priliku da njegovi radovi budu izloženi u nekom od nacionalnih muzeja’. Za ovo nije potrebno ulaganje, već samo da se stvore mogućnosti da se izlože radovi“, navodi Nadaždin.
Kada je reč o tome šta možemo primeniti od dobrih primera iz inostranstva kod nas, vizuelna umetnica Marina Marković je ispričala da je sa koleginicom umetnicom organizovala rezidens kod nas, s obzirom na to da obe imaju iskustva u tome.
„Ukrstile smo različite modele rezidensa iz Evrope i napravile kod nas i pozvale internacionalne umetnike. To je u praksi primer, kako smo nečim u svetu inspirisani, primenili kod nas“, rekla je Marina.
Slikar i reditelj Vuk Vidor, koji živi i radi na relaciji Beograd-Pariz, istakao je da možemo da imamo najbolje umetnike na svetu, ali ako mi ne dopustimo da privreda ulaže u umetnost kroz poreske olakšice, sistem finansiranja, sistem donacija, ne možemo da stvorimo tu dinamiku koja je tržišna, ali i kreativna.
Slikar i grafičar Milan Đurić koji živi u Budimpešti izjavio je: „Puno zavisi od same osobe i od naših ciljeva i želja, ali mislim da je bitna i naša infrastruktura, zadužbinarstvo i osnivanje institucija i umrežavanje“.
Pozorišna i filmska producentkinja Milena Garfild Trobozić istakla je da naši umetnici u inostranstvu mogu da doprinesu razvoju kulture u Srbiji tako što će neka svoja znanja, prakse primeniti u svojoj zemlji, ako im se to omogući.
Celu konferenciju možete pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications.
