Sastav crvene tečnosti koja se prošlog petka izlila u Dunav i dalje je nepoznat, budući da analize još nisu gotove.
Kako je ranije pisano, preliminarne analize tečnosti pokazuju da je reč o tečnosti organskog porekla, najverovatnije o krvi iz neke od novosadskih klanica.
Ipak, šta god da je izašlo iz kanalizacionih cevi, pokrenulo je pitanje zna li se šta se izliva u srpske reke i da li postoji ikakva kontrola? U Dunav se u Novom Sadu, iz pet glavnih kanalizacionih cevi svakog sekunda se izlije oko kubik i po neprerađene kanalizacije, koja u sebi, prema rečima stručnjaka, sadrži teške metale, a nisu isključene ni neke radioaktivne supstance.
U neposrednoj blizini kanalizacionog ispusta iz kog je prošle nedelje kuljala neidentifikovana materija, nalazi se Oficirac, a nekoliko kilometara uzvodno Štrand. Da li je voda dovoljno dobra za kupanje, Novosađani mogu da saznaju na maloj tabli na ulazu na Štrand.
Ove podatke po nalogu Grada objavljuje Institut za javno zdravlje Vojvodine, a analize uglavnom pokazuju da je voda dovoljno ispravna za kupanje. Međutim, isti ovakav sastav vode pre četiri godine bio bi razlog za zabranu kupanja, ali je država u međuvremenu promenila parametre i dozvolila veću vrednost zagađujućih materija.
“Dunav koji je nekad bio u 80 odsto uzoraka nepogodan za kupanje, sada je u 80 odsto uzoraka pogodan za kupanje, samo zahvaljujući razlici u normativima”, kaže Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za N1.
U vodi u kojoj se ljudi kupaju nalaze se teški metali, azotna jedinjenja, ali i virusi. “U više od 70 odsto uzoraka imamo prisustvo adenovirusa, koji nam pokazuju na fekalno zagađenje, i zajedno sa ešerihijom koli koja je nađena imamo potvrdu da se, nažalost, neprečišćena otpadna voda naše kanalizacije i dalje izliva na mesto gde se naše stanovništvo kupa, i predstavlja opasnost po zdravlje naših kupača”, kaže ona.
Novi Sad i Beograd jedini su veći evropski gradovi u kojima ne postoji centralni prečistač. U Evropi je princip izbacivanja nefiltrirane fekalne tečnosti u reku odavno prevaziđena stvar, ali ne i u Srbiji. “Potpuno nefiltrirana, što smo mogli da vidimo i prethodnih nekoliko dana. To je stanje koje imamo i koje ne možemo da promenimo bez ogromne investicije, koja se procenjuje između 80 i 120 miliona evra”, kaže pomoćnik gradonačelnika Dragan Božić.
Za kontrolu zagađenja nadležno je više institucija, što stvara birokratsku konfuziju, ali najveća odgovornost je na Agenciji za zaštitu životne sredine. Ipak, pitanje je koliko država zaista planira da ulaže u ekologiju, jer prečistači ne samo da puno koštaju, već bi značajno povećali i cenu vode.Centralni prečistač otpadnih voda važi za kapitalni projekat gradskih vlasti još od 2009. godine, kada je, kao takav, istaknut i na zvaničnoj gradskoj prezentaciji, a tadašnji gradonačelnik Igor Pavličić je u nekoliko navrata najavljivao početak radova na njegovoj realizaciji.
Autor: 021
