Koraci diplomiranog ekonomiste svakodnevno su je vodili poznatom stazom kancelarije i brojeva. Tu, gde se svet prikazivao u brojevima, kaže da je izračunala koliko života nedostaje njenom životu. Od kada je brojeve zamenila slovima, ona su počela da pričaju priče koje je čuvala u sebi. Kroz školu regresoterapije, osim što je spoznala sebe, odlučila je da u tome pomogne i drugima. U tom sledu događaja, nastao je njen Instagram profil Priče nođene košavom. U susret promociji njene prve knjige “Priče nošene košavom” na Festivalu ljubavi u Novom Sadu, koja će se održati sutra, 8. marta, s početkom u 18 časova, na -1 nivou ispred dm drogerije, razgovarali smo sa književnicom Svetlanom Bićanin.
U čemu pronalazite inspiraciju za stvaralaštvo?
– Moje priče su tople i obojene međuljudskim odnosima. Ljubav, kao osnov svakog odnosa ali i postojanja svakog bića, zauzima svoje centralno mesto. Ah, njeno visočanstvo Ljubav… Upravo kroz nju, priče pronalaze mene. Veoma spontano, dok pričam sa nekim, dok slušam neku priču, i sl. ta nit ljubavi koja je tanka i nevidljiva, a jaka i jasna, ona me uvek poveže. Na koji način sve prepoznam tu nit i gde, ne bih smela da vam kažem. Jer, zadržala bih pravo da tu našu neraskidivu vezu ostavim samo za sebe.
Na šta ste u svom radu najponosniji?
– Moram da priznam da je zaista dosta toga u mom životu, na šta sam ponosna. Shodno tome što pričamo o mom delu, mogu da kažem da je taj iskorak u ranim 40-im ka ostvarenju ličnog sna i izdavanja knjige ono zbog čega sam zaista ponosna na sebe. Ponosna sam zapravo na ovu novu sebe, ženu koja je i siguran posao zamenila poslom terapeuta, a sama pomisao da mogu drugima pomoći da iskorače u svom životu za sebe i svoje dobro, čini me veoma srećnom i zahvalnom. Tim povodom u pripremi su i radionice. Ne mogu, a da ne spomenem moj profil, koji je bio prvi iskorak i koji je bez reklama okupio na jednok mestu više od 10 hiljada ljudi. To je podrška koja je moj vetar u leđa.
Koje profesionalno priznanje priželjkujete, a da smatrate da bi bilo kruna Vašeg talenta, uspeha i rada?
– U svojoj mašti kreiram razne seminare i radionice za žene kojima želim da pomognem da osveste da su žene na Balkanu isto vredne kao i u svakom kutku sveta. Nema većeg priznanja od pomoći drugom biću da sebe osvesti i sebe živi. Kada vidite da neko nije više samo statista u ulogama koje su mu dodeljene, već glavni lik u svom životu.
Na Festivalu ljubavi promovisaćete Vašu knjigu “Priče nošene košavom”. Po čemu je drugačija od svega prethodnog što ste pisali, šta ste želeli da poručite čitalačkoj publici?
– Ovo je moja prva knjiga koja je objavljena. Naspram priča koje sam pisala ranije, mogu da kažem da je ove redove pisala jedna zrelija i svesnija žena, koja kroz svoje životno iskustvo donosi i po neki savet kako sve može drugačije ili lakše. Sve priče su životne, a nažalost, danas nam toga najviše nedostaje – kratkih, životnih, istinitih priča, koje na glas govore o temama, o koja se šuška sa strane.
Da li među Vašom čitalačkom publikom ima više žena ili muškaraca, mlađe ili starije populacije?
– Svakako da su dame te koje više čitaju moje priče, ali ima dosta i muškaraca. Ja verujem da oni samo još uvek nisu spoznali da kroz moje priče mogu da dobiju odgovore kako mi dame razmišljamo. Kada su u pitanju dame, godine zaista nisu izražene. One osećaju dušom, tako da moje priče pronalaze svoje mesto i među mlađom i među starijom publikom.
Koliko su Internet i društvene mreže književnost učinile dostupn(ij)om? Kada i kako je nastao instagram profil price_nosene_kosavom? Da li je ta interakcija sa pratiocima u vreme pandemije uspela da nadomesti živi kontakt koji biste uobičajeno ostvarili?
– Jedna sam od onih koja je iskoračila upravo kroz društvene mreže. Meni su one donele predivnu interakciju sa ljudima koji su zaista želeli da pročitaju ono što imam da kažem i omogućile su mi da se na brži način povežem sa ljudima. Kroz te interakcije, koje nisu uvek samo pohvala, već i kritika ili sugestija, ja rastem. Svet ubrzano ide napred, a taj svet činimo mi ljudi. Ipak, i dalje volim da zastanem i provedem vreme uz čitanje knjige, jer taj miris nove tehnologije nikada neće nadmašiti. Profil price_nosene_kosavom je nastao pre skoro dve godine, pre svega kao moj prvi iskorak u želji da kroz reakcije drugih prepoznam na kom stepenu je moj lični rast i razvoj. Virus koji nas je zatvorio za svet, otvorio nas je za svet u nama. Tako da su se ljudi više okrenuli čitanju i pronalaženju sebe u mojim pričama. Kako je virus počeo konačno da slabi, ja sam krenula po manjim mestima naše prelepe zemlje da organizujem druženja i razmene mišljenja. Rado ćaskamo u bibliotekama širom Srbije, pa tu imam priliku da se uverim da je pisana reč i dalje živa i još uvek ima svoju vrednost.
Foto: Privatna arhiva
