Toplije prolećno vreme idealno je za baštenske poslove, a tada se travnjaci i dvorišta najviše čiste od grana i ostataka lišća.
Pojedini Novosađani odlučuju se da baštenski otpad zapale, a nisu retki prizori paljenja kesa, džakova, guma i drugog otpada u dvorištima, ispred kuća ili uz obalu Dunava.
Spaljivanje na otvorenom prostoru je zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara, gde se navodi da je – zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka – Kako su iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u slučaju nastanka bilo kakvog požara, dozvoljeno je pozivanje vatrogasaca spasilaca bez obzira na veličinu požara, količinu gorive materije, ugroženost objekata, blizinu šuma, njiva i slično, a u slučaju da se požar ugasi pre dolaska vatrogasaca na teren, osoba koja ih je pozvala ne snosi posledice.
– Svaki građanin je dužan, po zakonu, da u slučaju nastanka požara pokuša da ga ugasi – kazali su iz Ministarstva za naš list. – Potrebno je da ima adekvatno sredstvo za gašenje požara i ako gašenje može da izvede na bezbedan način po njega. Znači, svaki građanin bi trebao da pokuša da ugasi požar, ali da tom prilikom ne ugrozi svoj život.
Vatrogasci spasioci u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Novom Sadu često primaju pozive građana o nastanku požara na otvorenom prostoru, kada neko spaljuje smeće ili biljne ostatke, i tada oni intervenišu i gase požar.
– Međutim, kultura zaštite od požara naših građana još nije na tom nivou da na prvom mestu ništa ne spaljuju zbog višestruke štete i da treba da prijave svako spaljivanje na otvorenom prostoru i na taj način spreče nastajanje požara koji za posledicu, pored štete na materijalnim vrednostima, može imati i povređivanje ljudi ili čak smrtni ishod – poručili su iz Ministarstva.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Pixabay
