“Prinuđena sam da se obratim javnosti usled nemogućnosti da na drugačiji način dođem do pravde. Od 2018. godine do 5. aprila ove godine radila sam u Srpskom narodnom pozorištu kao koordinator međunarodne saradnje, organizator gostovanja, odnosa sa javnošću i promocije događaja, na osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Samohrana sam majka dečaka od 9 godina i podstanar. Iznenadnom, protivpravnom odlukom uručen mi je otkaz.”
Ovako svoju priču započinje Novosađanka Jelena Bukurov, koja tvrdi da je tokom poslednjih nekoliko godina na radnom mestu trpela mobing od koleginica, kao i od trenutnog upravnika Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandra Stankova.
Koja su bila Vaša zaduženja u Srpskom narodnom pozorištu?
– Ja u ovom pozorištu zapravo radim još od 2001. godine po raznim ugovorima ali uvek u vezi sa međunarodnom saradnjom u domenu Opere. Te godine na primer bila sam prevodilac i organizator za soliste strance tokom rada na operi “Magbet”, 2004. godine sam radila kao lektor za francuski jezik za operu “Karmen”, 2006. organizovala sam turneju Opere SNP-a sa predstavom “Rigoleto” u Kan i Nicu jer su moja zaduženja podrazumevala i organizovanje gostovanja, promovisanje događaja i odnose s javnošću. Za predstavu “Boemi” bila sam angažovana kao prevodilac za scenografa, režisera i kostimografa koji su bili iz Italije. Tokom turneje Orkestra SNP-a u Liban bila sam zadužena za kompletnu logistiku što je podrazumevalo prevođenje kompletne administracije vezane za putovanje, za komunikaciju na francuskom i engleskom jeziku, transport do hotela i drugih lokacija, sporazumevanje oko ishrane i jelovnika, rešavanja problema vezanih za probe i koncerte, bolničku pratnju jer je jednom članu orkestra pozlilo, a čovek nije govorio francuski, rešavanje problema na granici itd. Oduševljen mojim radom, i sam Aleksandar Stankov (koji je do tada već protestvovao zbog mog angažovanja) traži da se “zakunem da ću biti prisutna na svim putovanjima orkestra”.
Tvrdite da ste doživljavali mobing na radnom mestu?
– Ja sam od strane Aleksandra Stankova izložena konstantnom maltretiranju, počev od aprila 2018. godine. Tada on piše javno pismo pozorištu, gde navodi da moje angažovanje nije potrebno, tj. da bespotrebno dobijam platu, navodeći iznos moje plate, što je inače zabranjeno. Njegovo pismo nije imalo efekta jer su upravnik dr Zoran Đerić i šef dirigent Marčano naglasili važnost mog rada za Srpsko narodno pozorište. Kad sam ga pitala zašto je to uradio, odgovorio je da se plaši da ću dobijati platu preko leta. Meni se kao angažovanoj preko PP ugovora ugovor prekidao krajem juna i obnavljao krajem avgusta kada počinje sezona. Sa druge strane, na inicijativu tadašnjeg šefa dirigenta Đanluke Marčanoa, Stankov je potpisao potrebu za mojim angažovanjem. 2019. godine, zadovoljan mojim radom nakon premijere opere “Faust”, Aleksandar Stankov me poziva u kancelariju “da se družimo”, što sam odbila. Ti pozivi su se ponavljali nekoliko puta, a na moja odbijanja njegov komentar je bio “da ga ne volim”. Ne treba zaboraviti pripreme za turneju u Kini, kada su mi kao koordinatoru za međunarodnu saradnju uskraćene sve relevantne informacije važne za ansambl i pozorište. Nisam imala pristup nijednom dokumentu, iako je ranije sve prolazilo kroz moje ruke. Govore mi da nema potrebe za mojim angažovanjem, da je angažovana agencija za tu namenu. Saznajući informacije koje ne idu u prilog ansamblu, izražavam negodovanje i dobijam otvorene pretnje od Stankova da “ukoliko ne uvučem rogove neće me spasiti ni Aleksandar Vučić”, a prilikom povratka iz Kine, kune se u svoju decu da “neću prići na kilometar pozorištu”. Na sastanku 7. februara ove godine rekao mi je da me ne vidi kao deo svog tima, jer sam ja “igrač koji ni u jednom momentu nije igrao na njegovoj strani”, da “nisam osoba koja ispunjava njegova gledišta i viđenje stvari”, da unosim lošu energiju u ansambl još od putovanja u Kinu, da ima informacije da sam pravila probleme na probama “Vladimira i Kosare” i “Aide”. To nije istina, jer ja nisam bila ni na jednoj probi tih predstava, niti znam kad su se održavale. Na to je dodao da moj ugovor, koji važi do 28. juna 2022., neće biti produžen jer su oni, tj. pozorište odavno u prekršaju, iz razloga što je moj ugovor (kao i 50 drugih) potpisivan i produžavan bez saglasnosti Pokrajine kao osnivača, te sam prekobrojna i moje mesto ne postoji u sistematizaciji. U tim se ne uklapam jer, kako kaže, pre svega moram biti “lojalna njemu”. Nakon mojih mnogobrojnih molbi da mi dozvoli da radim svoj posao, pa makar i besplatno, konkretno da budem lektor za francuski jezik za novu produkciju “Karmen” (što mi je i dao inicijalno u zadatak ali se predomislio), u jednom od razgovora Stankov mi govori da “98% publike ne priča francuski pa neće ni primetiti da ne valja izgovor”, kao i da je “to dosta za Novi Sad”.
U međuvremenu ste protiv upravnika Aleksandra Stankova podigli krivičnu prijavu. Kako je došlo do toga?
– Otkaz sam dobila 5. aprila. Dva dana nakon toga u SNP-u je organizovana konferencija za medije povodom međunarodnog projekta “Kros opera”, a koji je rađen u saradnji pozorišta iz tri države – Italije, Austrije i Srbije. Nema ko da prevodi na događaju, pa su na licu mesta angažovali pijanistkinju iz ansambla. Devojka ne postiže da sve prevede jer to i nije njen posao i za to nije stručna. Za to vreme ja sam sedela u publici i prevodila događaj jednom od projektnih menadžera iz Italije, koji su me molili da prisustvujem s obzirom da, od kada su stigli, nema nikog da im pomogne sa jezikom. Kada se završila konferencija, prišao mi je Aleksandar Stankov i pitao me šta radim tu. Odgovorila sam da prevodim italijanskom timu i pitala ga što se sramoti sa prevodom. Odgovorio je da je sa tom devojkom mnogo lakše sarađivati nego sa mnom. Tada mi je pripretio zabranom ulaska u pozorište i posavetovao da je bolje da pazim na svoje zdravlje i svoje dete jer “zna da mi sin šeta sam u 1.00 noću”. Rekla sam mu da je to netačno jer je moj sin devetogodišnjak i pitala ga šta se njega tiče moje dete i zašto ga uopšte pominje i da li mi prati sina, odgovorio je odrično ali ponovio tri puta “Bolje pazi na svoje dete, Jelena”. Po savetu advokata podnela sam krivičnu prijavu protiv njega, zbog otvorene pretnje. Narednog dana, pozivaju me iz pravne službe pozorišta sa predlogom da se pojavim u pozorištu sledeće nedelje, kako bih potpisala PP ugovor za neki posao, “na primer da pišem nešto u baletu.” To sam odbila. Dva dana nakon otkaza moj sin dobija ozbiljan napad alergijskog rinitisa i gušenja te završavamo u Hitnoj, gde mi govore da mu knjižica nije overena. Nakon urgentnog rešavanja njegove situacije i ja se razboljevam i to traje naredne dve nedelje, zbog čega moje dete trpi neuspeh u školi jer nisam mogla adekvatno da se bavim njime. Odlaskom kod lekara saznajem da imam povišen nivo kortizola, odnosno hormona stresa.
Tvrdite da ste maltretiranje doživeli i od koleginica?
– Koleginica Biljana Miloradov, koja je sa radne pozicije kafe kuvarice stigla na poziciju protokola (što se svodilo na organizaciju koktela i raspoređivanje karata), a zatim smeštena u moju kancelariju, konstantno je uz psovke i uvrede na moj račun ignorisala moje insistiranje da ne sme da puši u kancelariji. Pušenje u Srpskom narodnom pozorištu je zakonom zabranjeno, a njen odgovor je bio da će “pušiti koliko hoće, kad hoće i gde hoće”. Upravnik je na to odgovarao da “nije pozorišni policajac”. Nakon što sam je prijavila u oktobru prošle godine, ređe je svraćala u kancelariju, uglavnom provodeći vreme u kafe kuhinji gde se non stop puši, sve do 29. decembra. Tada dolazim na posao, u prostoriji je zadimljeno jer je zapalila cigaretu, ne dozvoljava otvaranje prozora jer joj je hladno i kreće rasprava na tu temu, uz njene psovke upućene meni. U tom momentu dolazi njena ćerka Ivana, počinje i ona da me vređa i kaže da je to moja kancelarija “još 15 dana”. Znajući da su 15. januara bili zakazani izbori za novog upravnika pozorišta, a u konkurenciji su bili prethodni upravnik dr Zoran Đerić, kome je isticao mandat, i Aleksandar Stankov, bilo mi jasno šta je Ivana htela da kaže onim upozorenjem. Inače, Ivani Miloradov je vremenom prepuštena kompletna kontrola nad PR sektorom pozorišta, iako postoje koleginice u marketingu kojima je to zvanično u opisu zaduženja. Za vreme Biljaninog maltretiranja, upozoravana sam da ćutim, jer je Biljana “mnogo jaka”, “povezana s kim treba da bude povezana” i da je bolje da “ne talasam jer nemam leđa i samohrana sam majka koja ima samo PP ugovor”. Zbog mobinga sam se obratila i Upravnom odboru SNP-a, ali je pismo nažalost stiglo uoči samog sastanka zbog čega su članovi odbora za sada samo delimično upućeni u moj slučaj. Nehotice je zaboravljeno i to da se moje pismo treba kopirati u devet primeraka koliko ima članova UO. Ipak, Aleksandar Stankov je upozoren i rečeno mu je da me vrati na posao, što do danas nije učinio. Čekam epilog sledeće sednice u junu. Nevolja je u tome što Upravni odbor nema zakonodavnu vlast, a Stankov svakako ne uvažava odluke odbora. Obraćala sam se i najvišoj instanci Pokrajine, ali rezultata nije bilo.
Kako su na sve to što ste ispričali reagovali ostali zaposleni u Srpskom narodnom pozorištu?
– Moram naglasiti da, od kada je Aleksandar Stankov postao upravnik, atmosfera u pozorištu je izuzetno loša, toksična. Mnoge starije kolege koje tu rade i više od 30 godina kažu “da nikad nije bilo gore”. Svi se žale, nezadovoljni su uslovima rada, neprofesionalnošću Stankova i bahatošću njegovih bliskih saradnika, sramoti i podsmehu kojima su izloženi. Njegovi postupci izazivaju duboko nezadovoljstvo u kući jer se ponaša kao diktator. Reakcija na otkaz meni je najpre smeh (jer kako može da kaže da nema potrebe za međunarodnom saradnjom u godini kada je Novi Sad evropska prestonica kulture), a potom i neverica da je otpustio samohranu majku. Inače, izgovor reči na francuskom se za potrebe Opere, nakon što je meni uskraćen rad, proveravao preko Gugl translejta ili Jutjuba. Mnoge kolege imaju izuzetno loše reakcije, smatrajući da je sve to vrlo neprofesionalno i da ozbiljno ugrožava njihov rad i integritet, kao i ugled pozorišta. U vezi sa tim se dovodi i rad Ivane Miloradov koja se ponaša izuzetno drsko, bezobrazno, bahato i nadmeno, ne sluša nikoga, ne usvaja ničije kritike, pritom objave na Fejsbuku i Instagramu su nepismene, pune semantičkih i sintaksičkih grešaka. Da ne govorim o tome da objave izgledaju kao stripoteka, sa mnogo emotikona koji nemaju veze ni sa čim. Sve žalbe koje stignu javno napisane ona odmah sklanja, a njene greške se pravdaju time da je to “Ivanin stil, jer pokušava da privuče razna godišta” te da joj se treba pomoći time što će se lektorisati njeni tekstovi. Koleginice iz marketinga i PR službe konstantno ukazuju na pogreške, pišući njoj, Stankovu, međutim sve je ignorisano.
Da li ste se u međuvremenu zaposlili?
– Ne, ne radim nigde. Moj advokat je podneo zvaničnu tužbu za utvrđenje radnog odnosa, jer je moj PP ugovor prekinut pre vremena a i moje radno mesto jeste sistematizovano, samim tim nije bilo potrebe da budem pod PP ugovorom koji mi je produžavan pet godina, iako se zvanično sme produžavati samo 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini. Time je već prekršen zakon, koji je u ovom slučaju na mojoj strani. Do okončanja postupka koji može potrajati, moje dete i ja nemamo čime da se prehranimo. Iznad svega, neko preti mom devetogodišnjem detetu i meni i to je kap koja je prelila čašu i razlog da se obratim medijima i javnosti te da progovorim o skandaloznim dešavanjima u Srpskom narodnom pozorištu.
Autor: NSHronika.rs
Foto: Privatna arhiva
