Tamara Pavlov je devojka koja je svojom upornošću i tenisom, kojim se bavila profesionalno, i koji je obeležio ceo njen život, obezbedila sebi ulazak na svetsku scenu. Volja i avanturistički duh naše sagovornice dali su joj vetar u leđa i kako i sama kaže, možda će vrlo brzo promeniti svoju destinaciju i javiti nam se iz nekog novog grada. Za sada vam prenosimo jedan delić Tamarinog života, kao i njene utiske iz Dubaia u kojem trenutno živi.
Koji je bio motiv tvog odlaska iz Srbije?
Mene vodi intuicija. Tako je i sa svim odlascima… promenama. Trenutno je taj osećaj vrlo izražen.
Čime se baviš u novom gradu?
Možda da krenem retroaktivno. Bavila sam se profesinalno tenisom koji je i obeležio moj život. Tenis je uvek moja ulazna karta. Dosta rano sam bila postavljena na određene funkcije u Teniskim Institucijama, i uporedo sa tim vodila svoju firmu – Omladinsku zadrugu. 2005 je bila godina selidbe za Dubai, gde sam otvorila svoju Tenisku Akademiju i uspešno je vodila do 2009. Usledio je kratak boravak i rad u Srbiji, u Teniskom Savezu (Team za Menagement, jer sam sportski menagement i završila). Naravno, trebalo je nastaviti dalje i osećaj me je odveo u Mexico (Cancun)… Pored sportskog menadžmenta bila sam uključena u Hotelsku industriju (sales i timesharing). Interesantno životno i poslovno iskustvo, ali je povratak bio neminovan. Od kraja 2012. godine mesto boravka… Dubai, ponovo. Sada sam privatni teniski trener jedne lokalne porodice, kao i Senior Account menager u jednoj IT kompaniji. Ukratko…
Kako ti je u novom gradu?
Hmmm… Možda ću vrlo brzo biti u prilici da vam dam inspirativniji odgovor iz nekog, novog grada. Biće još… Novih gradova.
Kako provodiš slobodno vreme i sa kime se družiš u belom svetu?
Sport i duhovnost mi popunjavaju slobodno vreme. Trenutno mi je najveća strast karate, kojim sam se bavila kada sam bila mala. Što se druzenja tiče, u inostranstvu… treba da imate veliku sreću da upoznate i steknete prave prijatelje. Sve su to, uglavnom poznanstva. Često izaberem skype razgovor sa meni dragim ljudima umesto druženja i izlaska reda radi. Dubai je tranzit, niko nije došao da bi ostao ceo život. Ako ne odete vi prvi, neko će sigurno otići. Svi su nekako u prolazu, kao i većina odnosa… trenutnih, prolaznih, površnih.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Porodica, prijatelji… i naravno tamburaši.
Koliko često dolaziš u svoj rodni grad?
Leta provodim na ovom podneblju, kada je kod nas i najlepše. Trudim se da ostanem što je duže moguće.
Da možeš da vratiš vreme, da li bi opet uradila isto?
Vetar se vezat ne može!
Misliš li da se Novi Sad promenio, i ako jeste, da li vidiš progres ili nazadovanje?
Sve je u oku posmatrača, ako želite da vidite lepe i pozitivne stvari, vi ćete to uvek naći!
Autor: Bojana Šević, NsHronika.rs
