Problemi novosadske kanalizacije “isplivaju” već sa prvom jačom kišom.
Dok je kanalizaciona mreža zastarela, izražena urbanizacija dovela je do toga da se broj objekata priključenih na kanalizaciju od 2010. godine gotovo udvostruči.
Prema podacima do kojih je došao VOICE, na teritoriji Grada Novog Sada trenutno je blizu 40.000 priključaka priključenih na kanalizacionu mrežu. Samo 12 godina ranije, tačnije 2010. godine, taj broj je iznosio 24.000.
Još pre toga, 2009. godine, urađena je studija novosadskog kanalizacionog sistema u kojoj se navodi da “preopterećenost stare mreže može da izazove poplave niskih terena i suterenskih prostorija”, kao i da “stara kanalizaciona mreža u centru ne zadovoljava ni kapacitivno ni funkcionalno i treba postepeno da se izvrši njena zamena”.
Analiza VOICE-a pokazala je da je u poslednjih 10 godina rekonstruisano svega 20 kilometara kanalizacione mreže. Nasuprot tome, prethodno pomenuta studija iz 2009. godine koju je uradio “Urbanizam” pokazuje da je samo u užem gradskom području realizovano oko 860 kilometara kanalizacione mreže.
Kao ilustraciju preopterećenosti mreže usled sve veće urbanizacije, predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) Ana Ferik Ivanovič izdvaja jedan od najstarijih delova grada, Podbaru. Kako kaže, Podbara je “silovana urbanizacijom” zbog toga što nema adekvatne kapacitete.
“Na Podbari su uske ulice. A sada tamo postoje zgrade sa pet, šest i više spratova. Širina ulica je ostala ista. To opterećenje se manifestuje na ulici, zamislite tek kako se ispoljava ispod zemlje. Pod zemljom imamo preopterećenje kapaciteta koje ne možemo da vidimo”, objašnjava ona.
Ovo je samo još jedan dokaz preopterećenosti kanalizacione mreže u Novom Sadu. Ferik Ivanovič kaže da se poplave u samom gradu dešavaju jer su novonastale zgrade samo nadograđene na već loš sistem kanalizacije.
Podaci do kojih je došao VOICE pokazuju da je samo broj prijavljen havarija na kanalizacionoj mreži od 2015. do 2021. godine – udvostručen. Te 2015. godine, recimo, prijavljeno je 167 havarija a 2021. godine 402. Broj prijavljenih havarije 2018. godine iznosio je 562. VOICE, oslanjajući se na svoje izvore, piše da je najveći broj havarija rezultat zastarelosti sistema.
Međutim, havarije se dešavaju i zbog neodgovornosti građana. VOICE-u su dostavljeni snimci gde se vidi kako radnici “Vodovoda i kanalizacije” iz kanalizacije vade – tepih. Izvori iz preduzeća su naveli da imaju i nedostatak radnika, zbog čega ne mogu ni da obave sve zadatke, a havarije se često rešavaju kada problem “izbije na površinu”.
Postoje problemi sa nelegalnim priključcima. Prema zvaničnim podacima “Vodovoda”, prošle godine je prijavljen samo jedan ilegalni priključak.
Kako je pisao 021.rs 2019. godine, u preduzeću su rekli da u proseku evidentiraju 200 slučajeva ilegalnog priključivanja na kanalizacionu mrežu.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
Izvor: 021.rs, Voice
Foto: Pixabay
