Još od srednjoškolskih dana, Eva Lončar išla je u razred sa učenicom kojoj je trebala podrška u učenju i još ponekim stvarima i već tada je znala da će u budućnosti pomagati ljudima.
Tako je davne 1998. godine zvanično pristupila Crvenom krstu Novog Sada, a volontira i danas, najviše pažnje posvećujući Programu dobrovoljnog davalaštva krvi. Volonterka sa najdužim stažom kaže da je odmalena prate reči pokojne bake, koja joj je uvek govorila da je milostiva, a u raskoraku vremena, empatija prema ljudima samo je rasla, naročito prema siromašnima, jer i sama pripada generaciji koja i te kako pamti period oskudice.
“Na Tehnološkom fakultetu sam stasala, počela sam kao student, a kasnije hijerarhijski prošla sva radna mesta, da bih na kraju postala i redovan profesor, a 2017. godine se penzionisala”, kaže Eva Lončar. “Još 1998. godine, Ljubinka Tončev iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine zamolila me je da joj dopustim da održi kratko predavanje o dobrovoljnom davalaštvu krvi, što sam oberučke prihvatila. S obzirom na to da sam studentima obećala da ću spustiti kriterijum na 40 odsto, akcija je bila izuzetno uspešna. Tako sam angažovana da na Univerzitetu budem glavni pokretač humanosti. U početku je na mom fakultetu oko 160 ljudi davalo krv, a mi samo se trudili da to sve organizujemo. Danas je Univerzitet uspeo da se izdigne u našoj zajednici kao humanitarna institucija u kojoj i dalje organizujemo dobrovoljno davalaštvo krvi.”
Prema njenim rečima, od samog početka je izuzetno posvećena tom programu, jer je dati krv i spasti život jedan od najlepših osećaja na svetu. Zalaganjem i trudom svih volontera, jedne godine uspeli su da dostignu 7,14 odsto davanja krvi u odnosu na broj stanovnika na nivou Grada, što je bilo iznad svetskog proseka, s obzirom na to da se iznad četiri odsto smatra velikim uspehom. Kako kaže, u njeno vreme, u osnovnoj školi se vrlo malo znalo o organizaciji Crvenog krsta, a danas je ponosna na činjenicu što se deca predškolskog uzrasta već upoznaju sa značajem te humanitarne organizacije. A njoj je puno srce što je i danas aktivna u prenošenju empatije na druge.
Izvor: Dnevnik.rs/I. Bakmaz
Foto: Dnevnik.rs/S. Šušnjević
