Godišnja konferencija “Svet u 2023” održana je u punoj sali Narodne skupštine Republike Srbije. “Svet u 2022” konferencija jedna je od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu presekom o aktuelnom političkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini. Kao i svake godine ključni ljudi, najviši državni i međunarodni zvaničnici dali su na otvaranju svoje zaključke i projekcije o narednom periodu.
Učesnike konferencije i okupljene je pozdravio Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. U osvrtu na dešavanja u svetu i aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji, na strašan teror sa kojim se suočava srpski narod u južnoj pokrajini, gospodin Orlić ocenio je da je o predikcijama za budućnost nezahvalno govoriti.
“Svaki dan predstavlja novi okean neizvesnosti, muka, problema. Narod na Kosovu i Metohiji mirno i dostojanstveno traži da mu se vrate mir, budućnost, pogažena prava, sve ono što bi danas trebalo da se podrazumeva u svakom delu Evrope. A u današnjem svetu vidimo da poštovanje potpisanih sporazuma, međunarodnog javnog prava, čak i osnivačke Povelje Ujedinjenih nacija više nije pravilo, već izuzetak. U takvim, nemogućim uslovima Srbija, predvođena svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokušava da sačuva svoj narod i grčevito se bori da sačuva mir”, rekao je dr Orlić.
Učesnicima se na početku video porukom obratio prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rečima da “uticaj neplaniranih i iznenadnih događaja na naše živote je veći nego ikada do sada. Niko nije mogao da predvidi pandemiju ili krizu i rat u Ukrajini”.
On je istakao da zbog toga što Srbija vodi samostalnu i nezavisnu politiku, postoje veliki međunarodni pritisci.
“Ali od nas neće dobiti to što traže za Kosovo i Metohiju, struju, naftu i gas, investicije. Srbija nije izazvala ni jedan međunarodni problem, ali hoće da bude deo rešenja”, poručio je Dačić.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije rekao je da je od 2019. nivo kapitalnih investicija povećan za 196 milijardi dinara što je doprinelo značajno da pad našeg BDP-a bude samo 0.9 odsto.
“Bez moderne infrastrukture Srbija ne bi bila atraktivna za strane investitore. Naš akcent ce biti na izgradnji ne samo putne infrastrukture već i železničke. Očekujemo uskoro potpisivanje ugovora sa Evropskom Unijom o izgradnji brze pruge Beograd Niš”, naveo je Vesić.
“Dok se nalazimo u istorijski veoma teškom trenutku koji nije zabeležen decenijama unazad, Ministarstvo trgovine na čijem sam čelu postavilo je jasne ciljeve za naredni period kako bi stabilizovali cene, intenzivirali trgovinske odnose sa regionom i povećali izvoz, ali i obezbedili redovno snabdevanje tržišta. Poseban akcenat u 2023. godini stavićemo na aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje zaštite prava i interesa potrošača. Kada je reč o spoljnoj trgovini i ekonomskim odnosima sa inostranstvom, nastavićemo sa otvaranjem novih tržišta za naše privrednike kroz zaključivanje novih sporazuma o slobodnoj trgovini, a pre svega sa Kinom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima”, izjavio je ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović.
“Strategija ljudskih prava je važna, u okviru čega su napravljeni prvi koraci”, rekao je Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, istakao je da vizija Srbije je Srbija bez digitalnog jaza, lider digitalizacije u regionu.
“Započeli smo projekte infrastrukture u ruralnim područjima, do 2025. kada će svako domaćinstvo imati pristup brzom internetu, vrednosti 500 miliona evra”, naveo je Jovanović.
Ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević, naveo je veliki broj projekata koji su u planu ministarstva i naveo da su dalji planovi ozbiljni i ambiciozni.
“Portfolio projekata uključuje projekte u zdravstvu, vodozaštiti, kulturi, sportu i u svakoj oblasti broj pojedinačnih projekata je veliki”, istakao je Blagojević.
Edin Đerlek, ministar zadužen za ravnomeran regionalni razvoj, govorio je o strateškim projektima i planovima za koje će biti potrebna podrška cele vlade.
“Da bi naši regioni u 2023. godini zaista postali bolja mesta za život, neophodno je da što pre stvorimo adekvatan ambijent i okvir. Izgradimo sistem za stvaranje implementacije održivih razvojnih projekata. Poseban akcent biće stavljen na održivost zaštite životne sredine i bolje korišćenje prirodnih potencijala u nedovoljno razvijenim područjima, kao i na razvoj poljoprivrede, turizma, infrastrukture u cilju stvaranja jednakih uslova za sve građane Republike Srbije”, rekao je Đerlek.
Stefanie Krause, šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, istakla je da Srbija ima veliko iskustvo u zbrinjavanju stotine hiljada izbeglica i želimo da za sve što su uradili za izbeglice zahvalimo srpskim vlastima.
“Izbeglice se ne razlikuju od nas jer niko ne bira da postane izbeglica”, navela je Krause.
Prilike i izazovi klimatskih promena je studija slučaja kompanije IKEA gde je Aldo Lele, Sustainability Manager IKEA South East Europe, predstavio planove i promene koje je ova kompanija planira u narednom periodu.
Joan Hoey iz londonskog Ekonomista je predstavljajući The Economist predviđanja za 2023. upozorila da, pored nastavka krize u Ukrajini, energetske krize i novih lokalizovanih kriza, u svetu možemo očekivati i veliko usporavanje ekonomskog rasta jer će ono dostići samo 1.5%.
U ambasadorskom panelu koji je usledio Evropa i svet u 2023. okupili smo sledeće diplomate: NJ.E. Sandživ Kohli, ambasador Indije u Srbiji, NJ.E. Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji, Nj.E. Bassel Salah, ambasador Egipta u Republici Srbiji, Nj.E. Raul Bartolome Molina, ambasador Španije u Srbiji i Pavle Janković, načelnik Odeljenja za regionalne inicijative, Sektora za EU. Moderirao je Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka.
Teška i zahtevna godina nas očekuje je glavni zaključak ovog panela. Biće potrebno mnogo rada i medijacije da se postigne ravnoteža u trenutnim zategnutim međunarodnim odnosima u svetu.
“Preuzeli smo predsedavanja G20 grupom u ovo veoma izazovno vreme i trudićemo se ostavimo naš trag”, istakao je Nj. E. Kohli.
Dodao je da Indija i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose, koji poslednjih godina kontinuirano rastu. Takođe, snažno podržavamo multilaterlizam i međunarodne organizacije. Uvek smo na strani onih koji su na strani diplomatije i žele mir.
“Naši odnosi sa Srbijom su izvanredni. Tradicionalno imamo veliku istoriju prijateljstva. Dva velika Lidera, Naser i Tito, ustanovili su jednu od najvažnijih savezništva – Nesvrstane koji su imali ogroman uticaj na međunarodne odnose, a to najbolje vidimo danas. Za Egipat je Srbija najvažnija zemlja u ovom regionu”, zaključio je Salah.
“Za Ukrajinu, ruska gresija je glavni i tragičan događaj ove godine. Uticaj ove agresije, proširio se ne samo na moju zemlju, već i na celi svet. Mi nastavljamo našu borbu za našu nezavisnost”, rekao je Nj. E. Tolkač.
“Naša podrška Srbiji oko Kosova i Metohije je stalna postavka naše spoljne politike, kao i evropskom putu Srbije. Mislimo da je budućnost Srbije unutar EU. U novembru smo organizovali privredni forum kako bismo povećali broj španskih investicija ovde i poboljšali naše ekonomske odnose”, istakao je Molina.
“U 2023. treba više da se bavimo osnovnim principima i temeljima međunarodnih ugovora koji održavaju međunarodni poredak”, navodi Janković.
Panel privrednih lidera Srbije i regiona okupio je neke od najjačih kompanija u zemlji. Učestvovali su Mirjana Filipović, posebni savetnik ministra privrede, Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ostoja Mijailović, predsednik OMR Grupe, Neda Đokić, generalna direktorka kompanije Heineken Srbija, Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija, Natali Delić, izvršna direktorka Direkcije za strategiju i digital, Telekom Srbija i Vojin Đorđević, kreator i osnivač brenda VODAVODA I Gorki List. Moderirala je Radojka Nikolić, glavni i odgovorni urednik Ekonometra i Magazina Biznis.
“Teško je predvideti buduću godinu. Prioritet ministarstva je da se sačuvaju radna mesta. Moramo takođe da sačuvamo investicije”, zaključila je Filipović.
“Prioritet Pokrajinske vlade je razvoj infrastrukture, naročito poljoprivredne u oblasti navodnjavanja. Takođe, sve su veća ulaganja u žensko preduzetništvo. Danas je Novi Sad sedište IT industrije i hoćemo da nastavimo taj rast. Moramo da se naviknemo i na sve veći priliv migrantske radne snage”, naveo je Ivanišević.
“Postoji dobra budžetska i fiskalna kontrola, što je dobra vest. Ipak, mi efekte krize još nismo videli, to ćemo videti sledeće godine. Sada je slika malo obojena i iskrivljena. Mislimo da će privreda rasti 2%, čeka nas usporavanje ekonomske aktivnosti”, rekao je Vuletić.
“Naša kompanija je uspela da sačuva profit u ovoj godini, iako je bilo teško bilo šta planirati. Moramo da smanjimo stepene rizika i da pametno investiramo. Kineske kompanije su pokrenule brži proces prelaska na električne automobile, jer su prve shvatile proces te tranzicije. Mislimo da će ta ekspanzija krenuti kod nas 2027. godine”, istakao je Mijailović.
“Telekom je imao izuzetno dobru godinu. To nije slučajno, preko milijardu i po prihoda, od čega je milijardu u Srbiji, što je posledica velikih investicija prethodnih godina, pogotovo digitalizacija koju smo uspešno sproveli i gde smo partner države u ovom dugotrajnom procesu”, istakla je Delić.
“Kao lider u pivskoj industriji, mi smo bili na prekretnici. Jedna od mogućnosti bila je da stegnemo kaiš i povećamo troškove potrošačima, no izabrali smo teži put, da ulažemo u brendove i u komunikaciju sa potrošačima, kako bi bili fer prema našim partnerima i time osigurali fer konkurenciju. Profit je došao, jer smo u ovoj krizi naučili da bolje prebrodimo izazove. Kapitalne investicije će biti značajno veće za sledeću godinu, jer je u planu izvoz i ulazak na druga tržišta”, navela je Đokić.
“Tržište vode je u porastu, naročito zbog pandemije. 25% proizvodnje izvozimo i beležimo rast od 2018. kako u izvozu tako i u Srbiji. Zadovoljni smo rastom u ovoj godini i nastavljamo da rastemo. Ostajemo i u planu je da ojačamo našu poziciju na tržištima Bliskog istoka, Katara, Dubaija”, zaključio je Đorđević.
Kao i svake godine čuli smo odlične projekcije i planove kako predstavnika Vlade i diplomatskog kora, tako i predstavnika biznis sektora. Tešku godinu ostavljamo iza nas, a očekujemo da nas mnoge velike odluke tek čekaju u narednoj.
Konferencija je održana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva privrede i UNHCR kancelarije u Srbiji, a svoj doprinos su dale i kompanije Mastercard, Mars, IKEA, MTS, British Motors, Unicredit banka, Heineken, VODAVODA.
Foto: Goran Zlatković
