Lepa su prijateljstva, naročito ako ostave traga u umetnosti. Da Pablo Pikaso nije stekao poverenje u Rastka, ovaj ne bi mogao obezbediti da poslednji svezak Svedočanstava bude ilustrovan njegovim ekskluzivnim crtežom. Matićeva i Bretonova prepiska prethodila je objavljivanju radova potonjeg na srpskom. Preporuka našeg pesnika kod Bretona pomogla je Buliju da lako zameni kružok u hotelu Moskva onim, nadrealističkim, u pariskoj kafani Sirano, a drugovanje sa Aragonom da postigne notornost u Parizu. Da se Vane Bor nije družio sa Dalijem, možda ne bi bilo objavljeno njegovo blago blasfemično pismo u Le surréalisme au service de la Révolution koje nije samo inspirisano mišlju i senzibilitetom nadrealističkog slikara, esejiste i filmadžije, nego ga je Dali tom časopisu i prosledio. Na tekst je reagovao Ilja Erenburg napadom na nadrealiste nebiranim rečima pa je lično Breton na Prvom međunarodnom kongresu pisaca u odbranu kulture u Parizu stao ako ne u njenu, bar u odbranu sebe i svojih poetičkih sadrugova od sovjetskog novinara šamarima.
Cinik bi rekao da je to jedini uticaj srpskog nadrealizma na francuski. Naravno, upotreba ilustracija u prozi, sklonosti nelogičnosti, paradoksu,
automatskom tekstu, kolektivnom radu i frojdizmu kao poetika potekle su u Parizu, a u Beogradu prenošene koju godinu kasnije. Ali samo u odnosu na francuski i na belgijski serkl; beogradski nastaje odmah posle njih!
Sukobi i sujete
Naš nadrealizam je od francuskog dobrim delom preuzeo i službu književnosti ideologiji – koja je očita i iz naziva časopisa Le surréalisme au service de la Révolution – kao i konfliktima. Breton, koji je u prvom manifestu zagovarao marginalizovanje morala u stvaralaštvu, s Aragonom pristupa Komunističkoj partiji Francuske i u drugom, zajedničkom, manifestu iz 1929. oni se ograđuju od osam bivših poetičkih saboraca koje je Breton hvalio u onom iz 1924, između ostalog i od Supoa i Antonina Artoa. Da je diktator nadrealizma, kakvim ga je smatrao Moni de Buli, sklon razlazima, lično je osetio i naš pesnik i romanopisac koji je i sam imao čast da ga Breton, zbog nedovoljnog povlađivanja, izbaci iz ekipe. Razišao se, pre toga, “diktator”, i s pretečama: Golom, Tristanom Carom, čiji je dadaistički pokret smatrao jednim od uzora, a posle, 1932, s Frojdom koji mu nije uzvratio naklonost jer je tvrdio da ne razume nadrealizam. Godinu dana ranije, Ristić i Popović u zajedničkom spisu Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog dotiču se, između ostalog, “sramežljivog ustručavanja i skeptičnog zastajanja Zigmunda Frojda pred obrtanjem morala koje bi logično sledovalo iz postavki njegove sopstvene teorije”.
Možda je upravo forsirana potreba za angažmanom dobrog dela pokreta odvojila Rastka Petrovića od nadrealista. Iste godine kad mu izlazi “par excellence” automatski tekst Ljudi govore, 1931, on piše o njima: “Dosta iznenadno, oni su prešli takođe na moralno opredeljivanje”. Pitanje je koliko iznenadno, s obzirom na tadašnji rast fašizma i nacionalsocijalizma, ali u paradokse nadrealizma spada i taj da revolucija nije uzvratila ljubav francuskim pretečama – Breton će razočarano napustiti Komunističku partiju Francuske, a Elijar biti izbačen iz nje – ali jeste srpskim sledbenicima. Popovićevo komandovanje u borbi na Sutjesci slovenački filozof Gal Kirn opisuje rečima: “Na jednoj strani stajala je komunistička partizanska disciplina, na drugoj strani nadrealistička inovacija, da ideš protiv situacije, protiv realizma obruča, da imaš deset puta manje ljudi…”
Tirion o svom prijatelju Koči i njegovim poetičkim saborcima-zemljacima piše da su “izneli revoluciju”, dok o odnosu prema svojima dovoljno govori naslov Tirionove knjige Revolucionari bez revolucije. Nema mnogo logike ni u tome što su uzorni srpski tekstovi poetike kojom se ovde bavimo završili zvanično izvan nje (Ljudi govore) ni što je nadrealizam, iako nastao iz književnosti, dobio izvrsnije predstavnike u slikarstvu (Dali, Ernst, Miro, delimično Pikaso…) i što je upamćeniji kao pokret nego po svojim delima. Ali to su samo neki paradoksi i nelogizam u skladu s poetičkim crtama nadrealizma pa samim tim i posledice na koje je pokret morao računati.
Projekat realizuje Udruženje “HBO Color Media Events Beograd”, a sufinansira ga Ministartsvo kulture i informisanja.
Autor: Igor Marojević
