U lokalnoj sredini, ljudi koji su zainteresovani za socijalno preduzetništvo nemaju kome da se obrate, a benefiti registracije socijalnih preduzeća nisu jasno definisani, utvrđeno je na okruglom stolu “Civilni dijalog – Jaki mladi preduzetnici”, održanom juče u prostorijama Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Grada Novog Sada.
Ovo je bila druga po redu sesija povodom otvaranja dijaloga o stvaranju preduslova za ekonomsko osnaživanje mladih iz ugroženih grupa.
Okrugli sto realizovan je u okviru projekta koji organizuje Centar za proaktivno poslovanje u Novom Sadu “Biznisnova”, u saradnji sa udruženjem “Remiks”, dok je inicijativa deo regionalnog programa koji finansira Evropska unija. Sveukupni ciljevi jesu jačanje saradnje između civilnog sektora i lokalnih organa vlasti na podizanju svesti i uključenju mladih iz ugroženih kategorija u socijalno preduzetništvo i inovativne metode učenja.
Protekle godine, u nadležnosti Ministarstva za rad, na snagu je stupio Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji, kako navode učesnici sesije, nije jasan, te ga različite strane različito i definišu, ali institucije navode da je pravilnik koji će bliže odrediti zakone i dobrobiti socijalnih preduzeća u izradi.
Marija Lalović iz udruženja Zelena plantaža “Iva” kaže da je problem što nemaju zvanično zaposlene, iako je njihov cilj bio da prijave osobu sa invaliditetom koja radi na imanju.
“Imamo izuzetno mala primanja i ne bismo mogli da pokrijemo ni doprinose, a kamoli platu za celu godinu jednoj osobi”, tvrdi Lalovićeva.
“Kada smo preko nacionalne službe hteli da je prijavimo, da bi država plaćala doprinose prvih godinu dana, nismo mogli da konkurišemo jer nemamo zaposlene. Za svaku mogućnost morate biti registrovano preduzeće ili nevladina organizacija koja ima radnike. S obzirom na to da je ovo program “Jaki mladi preduzetnici”, ako ste mladi, onda počinjete bez kapitala ili je on jako mali. U mom slučaju, to je zemlja i poljoprivredno gazdinstvo koje je stavljeno na korišćenje nevladinoj organizaciji, a na kome žive i rade osobe sa invaliditetom. Ja nisam naišla ni na jedan program podrške za njihov rad”, dodaje ona.
Nejasnoća novog zakona leži u njegovoj neodređenosti. Ukoliko se preregistrujete i postanete socijalno preduzeće, nisu utvrđeni benefiti takvog postupka. Ne postoje prednosti na javnim nabavkama, nisu smanjeni doprinosi za zapošljavanje ugroženih lica, a jedina promena jeste obaveza da se 50 odsto profita mora uložiti u rešavanje socijalnog problema. Šta rešavanje takvog problema znači, nije jasno definisano, a tumačenja zakona se razlikuju od jedne do druge osobe, pa tako i odgovori na ovo pitanje.
Izvor: Dnevnik.rs/M. Blagojević
Foto: Dnevnik.rs/V. Fifa
