Na sceni “Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu večeras u 20 časova premijerno će biti izvedena predstava u režiji i po konceptu Saše Asentića “Revolucija – Otkazana!”.
Predstava je realizovana u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta – Foruma za novi ples, Per.Art-a i Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
Za dramaturgiju je bila zadužena Ana Vujanović, koreografiju su kreirali Aleksandar Ašur (Alexandre Achour) i Olivera Kovačević Crnjanski, video Marta Popivoda, kostime i scenografiju uradila je Marina Sremac. Kao umetnički saradnici, u kreiranju predstave učestvovali su Jelena Alempijević i Ivan Pravdić.
Istraživačku fazu rada i produkciju predstave podržao je Kampnagel (Hamburg), a ceo projekat Tanzfonds Erbe – inicijativa Nemačke savezne fondacije za kulturu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Repriza predstave biće odigrana u petak 18. septembra u 20 časova, takođe na sceni “Jovan Đorđević”.
Sa sajta Srpskog narodnog pozorišta prenosimo “Reč autora”:
Da li je umetnost „ogledalo u kojem se društvo zrcali ili čekić kojim se ono oblikuje?” Čak i ako je nekada bila čekić, „istorija se ponavlja, prvi put kao tragedija, zatim kao farsa”. U toku tog ponavljanja, jednom je bilo rečeno da „revolucija neće biti prikazana na televiziji”, a zatim je bila prikazana, da bismo nakon toga došli mi s pitanjem: Da li je revolucija (samo) predstava ili nijedna predstava nije revolucija? Deklarativno „da” ili „ne” nas ne zadovoljavaju.
Naša osnovna preokupacija je gde i kako da postavimo izvedbu kao umetničku formu i pozorišne stvaraoce i izvođače kao umetnike u polemičkom prostoru između tih odgovora. Danas, neko se još može pitati: „Ako srežemo budžet za umetnost i kulturu, za šta se onda borimo?” Ipak, ako je „hiljade radnika stajalo iza ‘Građevinara’ iz Bratska”, a samo crno nebo iza članova grupe Šta da se radi? (Chto delat?), kao umetnici moramo se danas ponovo zapitati: ko stoji iza nas?
Revolucija – OTKAZANA! je javni događaj, predstava, koju žanrovski određujemo kao kulturno-umetnički program. Čitav projekat je započet istraživanjem rada komunističkog koreografa-radnika Hansa Žana Vajta (Hans Jean Weidt) i njegove grupe Crveni plesači (Die Rote Tänzer), a završava se izvedbom koja poziva publiku na kritičko i donekle ironično istorijsko putovanje kroz nedavne revolucije u evropskom društvu, istražujući uloge plesa i performansa u tim prelomnim momentima. Revolucija je ovde shvaćena kao tačka preseka između rada (proizvodnje) i rata (nasilnih, obično oružanih sukoba), koje ujedno uzimamo i kao dva praistorijska korena plesa. Iako u tom smislu izgledaju bliski, revolucija i ples kao da se nikada ne sreću – ples i, nešto šire, umetnička izvedba, stalno obigrava oko revolucije, ali počinje da uzmiče čim dosegne revolucionarni vrhunac.
Napomena: Možda bismo – umesto da se pitamo o tome ko stoji iza nas, umetnika – mogli da se pitamo iza koga mi da stanemo. Jedno moguće rešenje bilo bi da se umetnost stavi u službu revolucije, a da pri tom ne odbaci svoje estetske i simboličke kvalitete. No, da li je to moguće; da li je moguće da se umetnost priključi nekom širem revolucionarnom društvenom pokretu a OSTANE UMETNOST? I ako jeste, koji bi to pokret danas bio?
Autor: RTV
Foto: www.snp.org.rs
