Ogromna količina padavina u kratkom periodu, kojoj svedočimo proteklih sedmica, pravi velike probleme u gradskim sredinama. Stručnjaci koji se bave pejzažnom arhitekturom ukazuju na to da bi takozvani “kišni vrtovi”, oaze zelenila koje upijaju veće količine vode, mogle da preduprede poplave u urbanim sredinama. Kako se kišni vrtovi projektuju i koliko su efikasni?
Zbog nedovoljnih kapaciteta slivnika i kanalizacionih cevi da evakuišu padavine, atmosferska voda se u gradovima zadržava, a jezera koja nastanu neretko parališu saobraćaj. Jedno od rešenja koje se pokazalo veoma efikasnim jesu kišni vrtovi, kao jednostavna tehnika korišćenja prirode, pre svega biljaka, da se takve poplave spreče, objašnjava Amela Greksa, master inženjer pejzažne arhitekture na Departmanu za uređenje voda na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Napominje da u izgradnji takvih vrtova postoji više faza.
“Osnovu vrta čini posebno dizajnirana smeša zemljišta visoke infiltracione sposobnosti, šljunak i kamen, kao i posebno odabrane biljke koje su adaptirane na uslove povremenog plavljenja i suše”, objašnjava ona.
Na teritoriji Novog Sada kišni vrtovi za sada postoje na samo nekoliko lokacija. Prvi je napravilo Udruženje “Kutak Liman 2” pre dve godine, u blizini jednog parkinga, dok su ostali u prigradskim delovima i dizajnirani su da upravljaju kišnicom sa krovova stambenih objekata. Pokazalo se da su ti kišni vrtovi efikasni jer su u kratkom roku upili dosta vode, biljne vrste su za ovo vreme napredovale, a naredni korak, prema rečima Amele Grekse, biće sadnja i u prometnim delovima grada.
Izvor: rtv.rs/Milijana Kočić
Foto: Ilustracija/Pexels
