Dva pacijenta sa primarnom hiperholesterolemijom prvi su u Srbiji primili lek “inklisiran” u Kliničkom centru Vojvodine, na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
“Klinički centar Vojvodine se trudi da pruži pacijentima mogućnost da dobiju pristup najnovijim terapijama i najsavremenijim uslovima lečenja. Ovakvi napori u zdravstvu su ključni za poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa ovim zdravstvenim stanjem”, kažu u ovoj ustanovi.
U pitanju je lek koji je poslednja novina u lečenju pacijenata sa povišenim holesterolom. Sprovedene studije i dosadašnja klinička iskustva dokazali su da uspešno smanjuje i 80 odsto početnih vrednosti holesterola.
Za razliku od statina, koji sprečavaju sintezu LDL-holesterola u jetri i otpuštanje LDL-čestica u cirkulaciju, “inklisiran” u svom mehanizmu dejstva ima sasvim drugačije mesto delovanja, što ova dva leka čini komplementarnim i pomera granice u mogućnostima lečenja dislipidemija i prevenciji kardiovaskularnih događaja.
Sam lek spada u grupu antisense oligonukleotida (ASOs), a čini ga mala interferirajuća RNK (engl. siRNA), koja u ćelijama jetre koristi mehanizam interferencije sa RNK neophodnom za produkciju enzima potrebnog za razgradnju LDL-receptora. Interferencija “inklisirana” sa RNK osobe koja se leči ovim vidom terapije, produžava životni vek i broj LDL-holesterolskih receptora na površini ćelije jetre, što ubrzava preuzimanje LDL-holesterola i snižava nivo LDL-holesterola u cirkulaciji.
Može se koristiti kod odraslih osoba sa primarnom hiperholesterolemijom ili mešanom dislipidemijom. Koristiti se uz ishranu sa smanjenom količinom masnoća, u kombinaciji sa statinom, ako uz najvišu dopuštenu dozu statina nivo holesterola nije moguće sniziti na poželjne vrednosti. Može se primenjivati i u kombinaciji s drugim lekovima za snižavanje holesterola kod bolesnika koji ne tolerišu statine.
“Inklisiran” se daje injekcijom pod kožu, i to obično u stomak, ali i u nadlakticu ili bedra. Nakon prve injekcije sledeća doza se daje nakon tri meseca, a posle toga svakih šest meseci, što ga čini izuzetno komfornim za primenu.
Naša zemlja spada u grupu zemalja čije stanovništvo ima izuzetno visok rizik za razvoj kardiovaskularnih incidenata (infarkt srca ili šlog), uzrokovanih ubrzanom aterosklerozom. Više od milion stanovnika Srbije ima dijagnostikovan neki od poremećaja masnoća, čemu najverovatnije doprinosi i velika učestalost gojaznosti u našoj populaciji. Ovaj broj je najverovatnije i daleko viši, ako se uzme u obzir da bar jedna trećina obolelih ostaje nedijagnostikovana.
Prvi korak u lečenju pacijenata sa visokim nivoom masnoća je svakako dijetska terapija, sa smanjenim unosom masnoća životinjskog porekla. Sledeći korak je terapija lekovima, na prvom mestu statinima, uz povećanje doze statina do postizanja ciljnih vrednosti ili do maksimalne doze, koju obolela osoba dobro toleriše. Mogućnost smanjenja nivoa holesterola na opisani način je oko 50 odsto, što je i najčešće dovoljno za prevenciju infarkta ili šloga.
Poseban problem u lečenju predstavljaju oboleli sa familijarnim oblikom hiperholesterolemije, koji vrlo često prvi kardiovaskularni incident dožive i pre svoje 40. godine. Vrednosti holesterola u ovoj populaciji su toliko visoke, da statini nisu u stanju da bolest drže pod kontrolom, te je postojala potreba za iznalaženjem novih vidova terapije. Jedan od načina je LDL-afereza (dijaliza holesterolskih čestica), koja se aktivno primenjuje u Kliničkom centru Vojvodine na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma. Ova procedura je vrlo uspešna, ali zahteva da pacijenti dolaze na dijalizu jednom u dve nedelje do mesec dana.
Izvor: 021.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay
