Dekanica novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta Milica Pavkov Hrvojević kaže da se procenat sredstava koje fakulteti dobijaju od države iz godine u godinu smanjuje.
Problemi sa finansiranjem fakulteta u Srbiji sve češće isplivavaju na videlo.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu nedavno je izjavio da će, ukoliko se ne reši problem stalnih troškova, biti prinuđeni da zatvore zgradu u kojoj radi čak sedam fakulteta i dva instituta. Glavni razlog za to je – nedostatak finansijske podrške za materijalne troškove.
Senat Univerziteta u Beogradu je izneo zahteve za hitno rešavanje problema finansiranja visokog obrazovanja, koje je podržao i Sindikat visokog obrazovanja Srbije (SVOS). Zahteva se i potpisavanje izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora, kao i prestanak višegodišnje diskriminacije zaposlenih u visokom obrazovanju u odnosu na ostale nivoe obrazovanja.
Zahteve beogradskih kolega podržao je i Senat Univerziteta u Novom Sadu. Kako je rečeno za 021.rs, Senat je jednoglasno doneo zaključak da podržava predlog da se u što kraćem roku okonča rad na donošenju Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, da se uredi pitanje plata zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pitanje materijalnih troškova, kao i pitanje finansiranja naučnostraživačke delatnosti, poštujući načelo autonomije Univerziteta.
Da je u problemu celokupno visoko obrazovanje ukazuje dekanica novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta Milica Pavkov Hrvojević koja za Danas navodi da već dve godine na Senatu Univerziteta u Novom Sadu ukazuje na probleme i da do sada nije bilo sluha.
“Predočila sam da, ako se ovakva praksa nastavi, ni drugi fakulteti neće prolaziti bolje. Mislim da je ovo što se nama događa samo vrh ledenog brega”, kaže Pavkov Hrvojević.
Ona ukazuje na to da su finansijski problemi prisutni duži vremenski period. Po njenim rečima, situacija nikada nije bila sjajna, ali su ozbiljniji problemi počeli posle pandemije korona virusa i kulminirali su 2022. i 2023. godine.
“Naši mesečni troškovi iznose oko sedam miliona dinara, a procenat sredstava koja dobijamo od države iz godine u godinu opada. Država bi po uredbi trebalo da nam pokriva onoliko koliki je udeo budžetskih sredstava u našem ukupnom budžetu, što za PMF iznosi 75 do 80 odsto. Nikada to nije bio slučaj, procenat izdavanja našeg osnivača je iz godine u godinu opadao da bi prošle godine spao na svega 17 odsto. Sa tim jednostavno ne možemo da opstanemo”, naglašava dekanica novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Pavkov Hrvojević ukazuje na to da više nisu u stanju da plaćaju integrativne troškove koje svaki fakultet uplaćuje Univerzitetu u Novom Sadu kao neku vrstu apanaže.
“To je 350.000 dinara mesečno koje nemamo. Nedavno sam dobila opomenu pred tužbu od advokata Univerziteta zbog toga što nismo platiti ovaj iznos. Pokušavala sam da objasnim da više nemamo za struju i grejanje, a kamoli za te zajedničke troškove”, ističe dekanica PMF-a za Danas.
Po njenim rečima, vrlo je realan scenario da u budućnosti dođu u situaciju da stave ključ u bravu, ukoliko se i dalje bude smanjivao procenat učešća države u finansiranju fakulteta.
PMF se prostire na velikoj površini od 23.000 kvadrata, ima 620 zaposlenih, bavi se izuzetno skupim naukama što zahteva stalno ulaganje u opremu i repromaterijal. Usled malog broja samofinansirajućih studenata, prihodi koje Fakultet dobije od školarina, kao i novac koji se zaradi na tržištu, nije dovoljan da pokrije sve troškove.
“I ne samo to, nego nam opada broj studenata jer bazične prirodne nauke nisu popularne u našem društvu, a one čine osnovu razvoja medicine, tehnike, inženjerskih nauka i IT sektora”, zaključuje Pavkov Hrvojević.
Izvor: 021.rs, Danas
Foto: Arhiva
