Iako su mnogi, ili čak većina, rođeni sa njim, invaliditet se može steći i tokom života. Niko od nas ne može da bude siguran da jednoga dana neće morati da obuje cipele ljudi koje ne retko zbog njihovog stanja manje vrednujemo. Međutim, ako bismo pre svega sebi dali šansu da postanemo više empatični, unapredimo svoja znanja i proširimo vidike, brzo bismo shvatili koliko su svi ljudi na ovom svetu slični, gotovo isti. Svi mi imamo iste želje i iste potrebe, samo ih različiti ljudi ostvaruju na različite načine.
Sa druge strane, upravo oni koji su rođeni ili su stekli invaliditet tokom života često mogu, a to i čine, da nam održe lekcije o veri, o ljubavi i nadi, o tome koliko je važno da prvo doživimo i shvatimo sebe kako bismo mogli da razumemo i druge. Ko ima volje ima i načina, i evo samo nekoliko primera za to, da se izvanrednost ne podrazumeva ako imaš ili stekneš sve uslove za to, već ako si otvorenog srca prihvatio da svet učiniš boljiim dajući svoj maksimum.
LEONARDO DA VINČI – čuveni genije koji je u malo čemu bio nenadmašan. Bio je italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, kipar i slikar. Bio je opisan kao ideal “renesansnog čoveka” i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-delima “Poslednja večera” i “Mona Lisa”. Njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu bili primjenjivi u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva. Neki istraživači njegovih skica i rukopisa pretpostavljaju da je imao disleksiju.
LUDVIG VAN BETOVEN nemački kompozitor je bio najdominantnija i najznačajnija ličnost tokom prelaznog perioda s muzičkog klasicizma na romantizam. Nastavljao je da komponuje čak i kada mu se sluh pogoršavao, a najbolja dela je stvorio kada je ostao potpuno gluv. Problem je bio toliko ozbiljan da je čak 1802. godine razmišljao o samoubistvu. Kao klavijaturista je prestao javno da nastupa 1815. godine, a tri godine kasnije više nije mogao ni da razgovara s ljudima, pa je počeo s pisanim putem komuniciranja.
ALBERT AJNŠTAJN je jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Formulisao je specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti, Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta i za doprinos razvoju teorijske fizike. Međutim, Ajnštajnova postignuća u oblasti matematike i fizike nisu realizovana bez ikakvih izazova. Ajnštajn je imao poteškoće u učenju, naučio je da govori tek u četvrtoj godini, a u školi nije išao u korak sa ostalima. Moguće je da je imao simptome disleksije. Nakon njegove smrti, doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju pri čemu je odstranio i sačuvao njegov mozak. Harvi nije našao ništa neuobičajeno na njegovom mozgu, ali 1999. u novoj analizi koju je uradio tim sa MakMaster univerziteta otkriveno je da njegov temeni operkulum region nedostaje i da je, kao kompenzacija tome, njegov donji parijetalni režanj 15% veći nego što je normalno. Donji parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje pokreta. Ajnštajnov mozak takođe je sadržavao 73% više glijalnih ćelija od prosečnog mozga.
TOMAS EDISON, fizičar i pronalazač iza koga je ostalo preko 1000 izuma, zaslužan je što danas imamo sijalice. Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, pa ga je podučavala majka. Usled napada šarlahne groznice ogluveo je na oba uha. Verovao je da mu život u tišini omogućuje sate potpune posvećenoti radu, bez ikakvih ometanja.
TEMPL GRANDIN je američka je doktorica nauka u oblasti stočarstva i profesorka na Državnom univerzitetu Kolorado. Autorka je bestselera i savetnica u stočarskoj industriji za ponašanje životinja. Kao osoba s visokofunkcionalnim autizmom Grandin je takođe zapažena kao aktivistkinja za autizam i kao izumitelj tzv. mašine za grljenje (hug machine ili squeeze machine), dizajnirane da smiruje hipersenzibilne osobe.
GEERAT VERMEIJ, evolucionarni biolog i priznati stručnjak čija su otkrića doprinela boljem razumevanju istorije života. Istraživanja fosilnih ostataka vršio je isključivo čulom dodira, jer je slep od svoje treće godine. Njegove kolege tvrde da Vermeij ima jedinstven uvid u evoluciju, jer apsorbuje detalje slojeva i oblika koji bi promakli oku.
DŽON NEŠ, priznati matematičar posvetio je svoj rad ideji teoriji igara, diferencijalnoj geometriji, algebri, parcijalnoj diferencijalnoj jednačini i modelu slučajnosti (koji je primenljiv u svakodnevnom životu). Njegova razmišljanja inspirisala su poslovne i političke strategije. Neš je dobio Nobelovu nagradu 1994. godine. Imao je dijagnozu šizofrenije koja je uticala, kako na njegov profesionalni rad, tako i na privatni život. Ipak, paranoidne epizode zbog kojih je hospitalizovan nisu ga odvojile od njegovg rada, u kome je ostao sve do smrti. Nešov život inspirisao je snimanje filma Blistavi um.
RALF BRAUNU, budućem izumitelju je kada je imao svega 7 godina, dijagnostikovana mišićna distrofija. Motivisan da ponovo stekne samostalnost, Braun je učestvovao u patentiranju pionirskih pomagala za kretanje, među kojima su prvi skuter na baterije i lift za invalidska kolica.
EDVIN KREBS, biohemičar koji je dobio Nobelovu nagradu 1992. godine. Došao je do senzacionalnog otkrića pedesetih godina prošlog veka, o ćelijskim aktivnostima unutar ljudskog tela, zahvaljujući čemu bolje razumemo hormone, životni vek ćelija, pa čak i način na koji telo može da reaguje na transplantaciju organa. Krebs je imao oštećen sluh. Među poslednjima je saznao da će dobiti Nobelovu nagradu, jer nije čuo da zvoni telefon.
Realizaciju projekta OSOBE SA INVALIDITETOM MENJAJU SVE(S)T sufinansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja.
Izvor: Color Media Communications
Foto: Color Media Communications
