U Muzeju Vojvodine obeležen je Međunarodni dan arheologije kroz različite programe i radionice. U želji da se pokaže rad i trud koji ulažu zaposleni u arheološkom odeljenju Muzeja, došli su na ideju da Dan arheologije iskoriste da Novosađanima pokažu koliko je zanimljiva postavka arheoloških predmeta.
“Iskoristili smo Međunarodni dan arheologije kako bi predstavili naše porograme i projetke, i da zaljubljenicima u arheologiju damo vreme kako bi uživali u njoj. Arheologija je zanimljiva nauka koja pruža zanimljive priče“, izjavila je mr Tijana Stanković Pešterac rukovodilac arheološkog odeljenja Muzeja Vojvodine.
Program je počeo šetnjom kroz daleku prošlost Vojvodine, gde su prisutni prošli kroz postavku predmeta nađenih na našim prostorima a sve to uz interesante priče kako i gde su pronađeni. Iz muzeja su se portudili dazainteresuju i mališane pa tako su naši najmlađi stanovnici uživali u radionici grnčarije, gde su poput starih majstora pravili praistorijske figurine. Program je upotpunila i radionica za odrasle koja je nazvana „Od muzejske njive do praistorijske trpeze,“ gde je predstavljen recept od davnina u želji da se pokaže kako su tada ljudi koji su živeli na ovom podnevlju pravili jelo od graška. Svi prisutni su mogli da probaju specijalitet. Za kraj je ostavljena priča o Novom Sadu i arheološkim zanimljivim otkrićima za koje se još nije čulo.
Najveću pažnju u arheološkoj postavci privukli su kasnoantički šlemovi, koji su pozlaćeni. Šlemovi su pronađeni kod Berkasova, mesto kod Šida, početkom 4. veka. Zanimljiva je priča gde su šlemovi pronađeni i ko ih je nosio. Davnih dana odigrala se bitka kod Cibala, današnjih Vinkovaca, između oponenata za rimski presto budućeg cara Konstantina Velikog i Licinija, gde je Licinije sa svojom vojskom bio poražen. S obzirom da sena jednom šlemunalazi natpis Vicit Liciniana, veruje se da je na putu povlačenja Licinijeve vojske prema Sirmijumu, neko od njegovih vojnika zakopa šlemove u zemlju. Međutim 1955. godine seljanka iz Berkasova obrađujući svoju njivu motikom je zakačila šlem koji je bio zakopan. Misleći da šlem ima vrednost odnela je kod zlatara pronađen predmet u nadi da će imati koristi. Ispostavilo se da šlem ima veću istorijsku i kulturnu vrednsot tako da se danas šlemovi nalaze uMuzeju Vojvodine.
Zbog velike zainteresovanosti iz muzeja su najavili da će se ceo projekat ponovo biti održan, kao i radionice.
Autor: L.Kozarev, nshronika.rs
