Već šestu godinu zaredom, organizacija KAO Parnas, koja je i organizator, “Međunarodnog filmskog festivala” Uhvati film održava edukacije “Uhvati film – pusti predrasude“ po novosadskim srednjim školama i fakultetima, sa ciljem rušenja tabua o osobama sa invaliditetom i drugim osetljivim grupama. Mladi koji su pohađali radionice ocenuju ih kao “zanimljive, korisne i dirljive“, ističu da im pomažu da bolje razumeju ljudska prava, ali i da neguju empatiju i solidarnost.
Radionice se sastoje od projekcija kratkometražnih filmova sa festivala “Uhvati film“, na osnovu kojih sledi edukacija. Program vodi inkluzivni voditeljski par Milesa Milinković, teoretičarka invalidnosti i aktivistkinja i Marijana Ramić, aktivistkinja.
Milesa ističe da je ovaj program donosi novu perspektivu o invalidnosti i nova saznanja.
“Mladima govorimo o ejblizmu, tj. o procenjivanju ljudi i kreiranju sveta koji onemogućava osobe sa invaliditetom, ali i o ejdžizmu – diskriminaciji na osnovu godina, višestrukoj diskriminaciji, uticaju militarizma, patrijarhata, inkluziji… Kroz živa iskustva osoba sa invaliditetom, ukazujemo im na sistemske probleme, na moguća rešenja, istovremeno ih pozivajući da promisle šta kao pojedinci u svom ličnom i budućem profesionalnom radu mogu da učine, da bi bili saveznici,” dodaje Milesa.
Radionice se organizuju u okviru redovne nastave, u kontekstu budućih profesija studenata i đaka, stoga ne čudi što se edukacije najćešće izvode za obrazovne profile pedagoga, psihologa, socijalnih radnika, defektologa, ali i kod srednjoškolaca.
Sanja Đukić, profesorka srpskog jezika Gimnazije “Tvrđava“ u kojoj se program već tradicionalno održava, ističe važnost ovakvih edukacija u školama u tinejdžerskom dobu.
“S obzirom na to da dobar deo dana (i godine) provode na nastavi, ona saznanja, iskustva, stavove, koje tu steknu i oforme utiču na formiranje njih kao osoba i upravo zbog toga je važno da i ove teme, invalidnost, inkluzija, prihvatanje, budu teme koje, između ostalih, obrađujemo. Setimo se da je uloga škole, osim obrazovne i vaspitna. Nakon edukacije oni ne samo da izlaze obogaćeni za novo iskustvo i saznanja, već se u njima rađa i zapitanost, i to je upravo najdragoceniji rezultat koji ova edukacija ima”, kaže Sanja.
Da edukacije doprinose promeni perspektiva, slaže se i Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije, na kojem se redovno održava program.
“Odabir filmova u okviru programa “Uhvati film – pusti predrasude“ doprineo je razumevanju da osobe sa invaliditetom nemaju nikakve posebne potrebe već imaju jednake navike, interesovanja, emocije, probleme kao i svi ostali, samo je pitanje koliko društvo i svi mi kao članovi i članice tog društva omogućavamo da se uklone sve vidljive ali i nevidljive barijere”, kaže Smiljana.
I Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Novi Sad redovna je stanica programa “Uhvati film – pusti predrasude“. Otilia Velišek-Braško, predavačica na predmetu Uvod u inkluziju i profesorka strukovnih studija za oblast pedagoških nauka kaže da ovakvi programi studente uče da postaju više otvoreni za različitosti.
“Imajući u vidu savremeni kontekst i stil življenja, karakteristike studenata, filmovi su privlačni mladima i ostavljaju na njih snažan utisak, jer kroz te materijale imaju mogućnost da sagledaju različite situacije i živote osoba sa invaliditetom. Edukacije “Uhvati film – pusti predrasude” kod studenta su pokrenule snažne emocije, empatiju kao i promišljanja o temama inkluzije i prava osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu”, dodaje Otilia.
U ovogodišnjem ciklusu radionica, naziva “Uhvati film – pusti predrasude: Uhvati film protiv fašizma, militarizma, ejblizma, rodno zasnovanog nasilja, ejdžizma“ realizovano je ukupno 10 edukacija po obrazovnim ustanovama širom Novog Sada: u Muzičkoj školi “Isidor Bajić“ i Gimnaziji “Tvrđava“, na Odseku za psihologiju, Odseku za socijalni rad, Odseku za medijske studije i na Medicinskom fakultetu i čak dve na Odseku za pedagogiju. Projekat je podržala Rekonstrukcija ženski fond.
Anterfile
Šta su organizatori poručili sa edukacija:
1. Ejblizam je kreiranje sveta na način koji isključuje osobe sa invaliditetom.
2. Žene sa invaliditetom imaju prava na seksualnost i majčinstvo.
3. Društvo ima odgovornost da ukloni prepreke koje onemogućavaju osobe sa invaliditetom da ostvare svoja ljudska prava.
4. “Da bi sprečile skrivanje, napuštanje, zanemarivanje i izopštavanje dece sa invaliditetom, države se obavezuju da pružaju blagovremene i sveobuhvatne informacije, usluge i podršku deci sa invaliditetom i njihovim porodicama.”
5. Ukoliko svako ima ravnopravne mogućnosti i pristupačno okruženje, nije superherojstvo ostvariti svoje talente i mogućnosti.
6. Akcija T4 je nacistički program eutanazije tokom kojeg su ubijane osobe koje boluju od neizlečivih naslednih bolesti i osobe sa invaliditetom, uz propagandu da su njihovi „životi nedostojni življenja” i teret društva.
7. Osobe sa invaliditetom imaju pravo na seks i ljubav.
8. Osobama sa invaliditetom ne treba sažaljenje, već podrška!
9. Inkluzija podrazumeva ravnopravno uključivanje: bez obzira na invaliditet, pol, starost, rasu, veru, seksualnu orijentaciju i socijalni status.
10. Invalidnost nije nesreća i nemogućnost, već različitost i druga perspektiva.
KAO Parnas se prvenstveno bavi poboljšanjem položaja osoba sa invaliditetom kroz produkciju umetnosti ali i kroz afirmaciju potencijala osoba sa invaliditetom u umetnosti i kroz umetnost. U svom radu poštujemo principe rodne ravnopravnosti.
Parnas je planina u Grčkoj a sinonim je za dom znanja…
Izvor: NS Hronika
Foto: Arhiva Uhvati film festival
