Skupština Vojvodine usvojila je završni račun budžeta za 2023. godinu glasovima vladajuće većine, dok opozicija nije podržala odluku.
Rasprava je trajala gotovo tri sata, ali su govorili uglavnom poslanici Srpske napredne stranke i njihovi koalicioni partneri koji su se hvalili postignutim rezultatima.
Budžet za 2023. godinu je planiran da bude 121 milijardu dinara, a potrošeno je 110,8 milijardi. Na kraju, ostao je suficit od 7,1 milijarde dinara.
Novca na računu pokrajine je bilo više nego ranije, ali su tekući rashodi i dalje iznad kapitalnih, pa su tako iznosili 105,7 milijardi dinara. Više o trošenju OVDE.
U skupštinskoj sali o završnom računu budžeta grada nisu govorili novi članovi Vlade Vojvodine, predsednica Maja Gojković i potpredsednica Sandra Božić, kao ni većina članova, čak nisu ni bili prisutni. Uglavnom su govorili pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović i potpredsednik i sekretar zadužen za poljoprivredu Vladimir Galić, koji su u prethodnom sazivu, koji je i doneo ovaj budžet, bili članovi vlade.
Oni su, osim isticanja pozitivnog rasta prihoda, kao i uspešnosti u realizaciji, odgovarali i na pojedine kritike opozicije.
Šef poslaničke grupe SNS-a Dmitar Stanišić je kao uspeh prošlogodišnjeg budžeta naveo smanjenje procenta učešća javnog duga.
“Stanje javnog duga je na nivou od 3,55 procenata, dok zakon omogućava mogućnost zaduženja do 50 procenata. Tako da kada ovaj podatak poredimo sa nekim prethodnim vremenima, kada je javni dug bio gotovo na 19-20 procenata od ukupnih prihoda Vojvodine, možemo da govorimo o kvalitetu budžeta i izvršenja budžeta za prethodnu godinu. Moram da vam kažem da je i ovo prvi put da su transferna sredstva manja od 50 procenata. Pomenimo i jedno zapažanje koje ljudi koji se bave javnim finansijama svakako cene kao dobru stvar u izvršenju budžeta, a to je da je prihodna strana budžeta ostvarena preko 98 procenata, a rashodna strana je na preko 89 procenata. Svi ljudi koji se bave javnim finansijama znaju da se svako izvršenje preko 80 procenata smatra odličnim, da ne kažem i vrhunskim”, poručio je Stanišić.
Opozicioni poslanici se nisu saglasili sa time da je pokrajina imala uspešnu realizaciju, ali nisu ulazili u šire rasprave, jer se, kako su obrazlagali, radi o budžetu koji je ostao od prethodnog saziva.
Ipak, predsednik poslaničke grupe “DS-Zajedno-PSG” Radivoje Jovović kaže da je primetno da se malo ulagalo u pojedine oblasti koje bi trebalo da budu značajne za Vojvodinu, kao što je poljoprivreda ili obrazovanje.
“Vidimo da je za poljoprivredu izdvojeno svega 10 odsto budžetskih sredstava, za visoko obrazovanje čak i manje od toga, tek nešto preko osam odsto. S druge strane, imamo kapitalne subvencije za neka privatna preduzeća, kada pročitate temeljnije budžet, vidite da to nisu nikakve sitne preduzetničke inicijative, nisu nikakve kooperative, nisu zemljoradničke zadruge ili zadruge nekog drugog tipa, već je u pitanju klasičan krupni kapital sumnjivog novca koji se dodatno subvencioniše. To je ono što stavlja do znanja da se ovde radi o burazerskom kapitalizmu. Takođe, neke druge stavke su vrlo sporne, najpre imamo niz projekata koji treba da se završavaju 2023. godine, a nisu realizovani i imamo ozbiljne sumnje na nenamensko i koruptivno trošenje sredstava”, dodaje Jovović.
On smatra da su vladajući odbornici tokom sednice spinovali, te da nisu želeli da odgovaraju na konkretne kritike, baveći se sporednim stvarima.
Predsednik opozicione poslaničke grupe “Srce-ZLF-PZP” Mihailo Brkić kaže da građani Vojvodine mogu da budu zadovoljni time što su se povećali prihodi budžeta. Ipak, s obzirom na to da je reč o prihodima od poreza na zarade i poreza na dobit, zaključak je da su građani platili više, a da ništa nisu dobili.
“Budžet je obimniji, ali raspodela tih sredstava je urađena po onim starim matricama. Prvo, nisu definisani zaista pravi prioriteti, nego se delilo tako da se zadovolje svi interesi. Problem je što se i dalje nastavlja politika stimulisanja onih koji već imaju, umesto da se pomaže onima koji nemaju, a to je gomila lokalnih samouprava u Vojvodine koje imaju probleme. One nisu dobile podršku iz budžeta na način kako bi budžet trebalo da bude koncipiran. Imamo situaciju u budžetu da se finansiraju pojedini projekti u Novom Sadu koji nisu od pokrajinskog interesa, nego su od interesa samo za Grad Novi Sad. Tu se na neki način spajaju pokrajinski i gradski budžet u Novom Sadu, koji ako ništa drugo bar ne kuburi sa novcem, ili nas tako gradske vlasti obaveštavaju”, smatra Brkić.
Nakon što je usvojen budžet, pokrajinska Skupština je za sat vremena usvojila ostale tačke dnevnog reda bez skoro ikakve rasprave.
Tako je usvojen izveštaj pokrajinskog Zaštitnika građana, zatim izveštaj o upravljanju i raspolaganju javnom svojinom APV-a u 2023. godini, kao i izveštaji o poslovanju fonda “Evropski poslovi” i Fonda za izbegla i raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu.
Vojvođanska skupština je imenovala Čabu Čorbu iz Temerina u Savet Univerziteta u Novom Sadu, kao i Zoltana Sedlaka u Savet Ekonomskog fakulteta.
Izvor: 021.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay
