Škole već imaju ozbiljne probleme sa nedostatkom nastavnog kadra, a slika će narednih godina biti još dramatičnija jer sve manje mladih upisuje nastavničke fakultete.
Koliko je sutuacija alarmantna najbolje govori podatak da se ove godine u Novom Sadu na smeru za nastavnika hemije nije prijavio nijedan kandidat, dok se u Beogradu prijavio samo jedan kandidat.
Dekani fakulteta koji obrazuju buduće nastavnike odavno upozoravaju da se mora nešto ozbiljno preduzeti, kako bi se situacija promenila. Ukazuju da je upaljena “crvena lampica”, ali na nju još uvek nema adekvatnog odgovora nadležnih.
Prodekanka za nastavu PMF-a u Novom Sadu prof. Tatjana Pivac kaže da se ove godine na tom fakultetu nije prijavio nijedan kandidat na smeru za nastavnika hemije.
“Hemija – nula zainteresovanih. Za nastavnika biologije, matematike, fizike nemamo podatke, jer se oni sada tek na master studijama opredeljuju za zvanje nastavnika. Samo je hemija ostala na integranisanim studijama i tu ove godine nije bilo zainteresovanih kandidata”, priča prof. Pivac.
Dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Milica Pavkov Hrvojević da državu apsolutno ne zabrinjava ko će podučavati decu u školama.
“Državu apsolutno ne zabrinjava ko će podučavati decu u školama iz osnovnih disciplina koje jesu osnova za razvoj svih drugih segmenata društva, i medicine i tehnike i informacionih tehnologija”, kaže za Pavkov Hrvojević.
Komentarišući i ovogodišnje slabo interesovanje svršenih srednjoškolaca za upis na smerove koji školuju buduće nastavnike, ona ističe da su STEM discipline osnov svega ostalog i da su to razvijene države prepoznale.
“Ne možete da imate dobre inženjere ako nemate dobre profesore matematike i fizike, ne možete imati dobre lekare ako nemate dobru biologiju i hemiju. Ako nestručni ljudi predaju u školama, deca ne mogu ni da zavole te predmete i da se za njih opredele. Imate, dakle, konstantnu negativnu povratnu spregu koja dovodi do toga da u vrlo bliskoj budućnosti neće imati ko da predaje hemiju i biologiju, a matematika i fizika su već deficitarni”, upozorava Pavkov Hrvojević.
Ništa bolja situacija nije ni na beogradskom Hemijskom fakultetu gde se za nastavnički smer prijavio samo jedan kandidat.
Treba imati u vidu da na većini fakulteta u Srbiji ne postoje posebni studijski programi za školovanje budućih nastavnika, već se mladi opredeljuju za određene discipline, poput biologije, istorije, geografije, što nije garancija da će neko od njih po diplomiranju raditi u školi.
Na Filološkom fakultetu ove godine situacija je bolja nego lane. Na tri studijska programa srbistike koji dominantno školuju buduće nastavnike srpskog jezika i književnosti, prijavljeno je 94 kandidata.
Dekanka ovog fakulteta Iva Draškić Vićanović smatra da je to uspeh, imajući u vidu ceo kontekst u kome se nalazi obrazovanje u Srbiji, kao i kakav je položaj nastavnika, a što ilustruju i vesti o gotovo svakodnevnim napadima na prosvetne radnike.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji školuju nastavnike, prošle godine napravili su Platformu kojom se predlažu rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama. Platformu su prosledili Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije, ali na to nisu dobili odgovor zvaničnika.
Nakon toga je slične predloge Ministarstvu uputila i Unija fakulteta prirodno-matematičkih nauka, ali odgovor do danas nisu dobili.
Izvor: 021.rs
Foto: Arhiva
