Ovaj festivalski hit predstavlja priču o pet sestara bez roditelja koje odrastaju pod budnim okom bake i ujaka u malom mestu na turkoj obali Crnog mora. Devojke će zbog popodneva provedenog na plaži postati i bukvalno zatočenice u svojoj kući. Ženska seksualnost je u represivnoj i konzervativnoj sredini sramotna, to jest opasna sila koja se mora sputati po svaku cenu. Lepota, mladost, svežina, smisao za humor i duh pobune, suprotstavljeni su neumoljivoj sili stogodišnje tradicije i ekstremnom patrijarhatu. Ugovoreni brakovi, stroge moralne norme, težnja ka očuvanju ugleda u maloj društvenoj sredini, oličenje su života u još uvek izolovanim delovima Turske, nasuprot naprednom Istambulu kome teže adolescentkinje, junakinje ovog turskog dela sedme umetnosti. Neustrašivost borbe za slobodu i kidanje okova starih običaja. Opčinjenost novim dobom i životom koji je svuda oko njih. Sputana seksualnost naspram otvorene mladalačke ljubavi. Insistiranje na skromnosti i smernosti, prikazano je na bukvalan način, vrlo verodostojno. Uplašeni ujak, zabrinut za sudbinu svjih pet nećaka, smatra da bi samo dobra udaja bila jedini uspeh. Na sve moguće načine trudi se da ih zaštiti od spoljnih, nemoralnih, uticaja, pa čak diže i visoki bedem oko kuće, ukida telefon, ispisuje ih iz škole i stavlja rešetke na prozore. Savremena drama koja istražuje suprotnosti religije i sekularizma, tradicije i modernizma.
Deniz Gamze Erguven rođena je u Ankari, a književnost i afričku istoriju studirala je u Johanesburgu, filmsku režiju u Parizu. Nakon tri kratka filma Mustang je njen dugometražni prvenac. Film je osvojio nagrade na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, u Sarajevu i Torontu, 2015. godine .
Selektori filma su odlučili da “Mustang” zaslužuje i svoje drugo prikazivanje u okviru festivala “Slobodna Zona”, koji će novosadska publika imati prilike da vidi i poslednjeg dana, 10. novembra u Muzeju savremene umetnosti.
U istom prostoru, do pola pune sale Muzeja, prikazan je i dokumentarac “Kako prići slonu”, rediteljke Amande Rouz Vajlder, kao i igrani film pod nazivom “Ovnovi”, islandskog filmskog reditelja i scenartiste Grimura Hakonarsona.
“Kako prići slonu”
Prva godina je za Lusi, Đovanija i direktora Aleksandera, u MekArdl Slobodnoj školi u Litl Folsu, Nju Džerzi, u kojoj su časovi dobrovoljni i pravila se kreiraju demokratskim glasanjem. Rediteljka prati raznoliku grupu prostodušnih mladih ličnosti, dok grade međusobne odnose, istražuju okruženje i žestoko debatuju o povredama pravila, dok sve ne dođe na svoje.
Film je osvojio glavnu nagradu na festivalu u Kamdenu.
“Ovnovi”
U udaljenoj dolini na Islandu, Gumi i Kidi žive jedan pored drugog, čuvajući svoje ovce. Njihova vekovima stara rasa smatra se jednom od najboljih na ostrvu i braća redovno dobijaju nagrade za njihove neprocenjive ovnove. Iako dele zemlju i način života, nisu progovorili ni reč četiri decenije. Kada opasna zaraza napadne Kidijeve ovce, cela dolina naćiće se u opasnosti. Vlasti odlučuju da unište sve životinje u okolini, kako bi zaustavili epidemiju. Za farmere kojima su ovce glavni izvor prihoda, to je ravno smrtnoj presudi i mnogi napuštaju zemlju. Međutim, Gumi i Kidi se ne predaju tako lako. Braća, svaki na svoj način, pokušavaju da spreče katastrofu. Film ima vrlo siboličan naziv o koga se vrti i cela tematika priče.
Osvojio je značajne nagrade na Medjunarodnim filmskim festivalima u Kanu, Torontu i Hempstonsu ove godine.
Autor: Jelena Dopuđ
Foto: Biljana Šević
