Novosađanka Mina Pavlović je diplomirala novinarstvo i u Srbiji ostala upamćena po svom novinarskom radu na televiziji i internetu i radu u sportskom novinarstvu, koji je od ostalih sportskih novinara i novinarki izdvaja po jedinstvenom stilu vođenja intervjua sa profesionalnim i proslavljenim sportistima. U Americi je novinarka i autorka podkasta Only in America with Mina i za NS Hroniku govori o svom životu i radu u Sjedinjenim Američkim Državama i o svom gradu Novom Sadu, koji joj nedostaje, ali i sličnostima između Novog Sada i Čikaga.
Draga Mina, na početku razgovora moram reći da Vas mnogi Novosađani pamte po brojnim intervjuima koje ste uradili sa proslavljenim srpskim sportistima, kao i po Vašem televizijskom radu i radu u internet novinarstvu. Šta Vas je motivisalo da pored uspešne novinarske karijere, napustite Srbiju i odete u SAD?
Nikada nisam imala želju ni razlog da živim bilo gde osim u Srbiji, eventualno sam za sebe mislila da bih živela u Italiji. Bilo mi je sasvim lepo na relaciji Novi Sad- Beograd, pošto sam tada već 11 godina živela i radila u Beogradu, ali sam skoro svakog vikenda bila u Novom Sadu, gde su mi roditelji i naša porodična kuca. Međutim, dogovorila sam bila intevju sa tada našim NBA igračem Bobanom Marjanovićem, provela sam nekoliko nedelja u Americi i shvatila da je ovo deo sveta gde bih volela da živim. Prosto, bio je neki lični izazov za mene i želela sam za sebe i sutra svoju porodicu da budemo ovde. Bio je samo „klik“ i odluka u momentu, nisam mnogo razmišljala.
Diplomirali ste novinarstvo. Kako pamtite Novi Sad kao grad u kome ste odrasli i u kome ste se školovali i šta Vam najviše nedostaje iz Novog Sada?
Upisala sam novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, tamo sam išla prve dve godine, ali kako sam brzo posle upisa dobila stalno zaposlenje na televiziji u Beogradu, a nisam htela da zapostavim studije, nastavila sam ih u Beogradu gde sam završila žurnalistiku na jednom privatnom fakultetu, ali sve profesore od kojih sam učila pamtim po korisnim stvarima koje sa usvojila, sa oba fakulteta. Iz Novog Sada mi sve nedostaje, i kako vreme prolazi toga sam sve više svesna. Porodica svakako, ali mi nedostaju i neki prijatelji (iako je i taj krug vremenom manji), nedostaje mi Novo naselje na kom sam odrasla i išla u osnovnu skolu, Dunavska i Zmaj Jovina, šetnja centrom Novog Sada. Volela bih da se provozam od Štranda do Železničke stanice. Pošto sam išla u Karlovačku gimnaziju, mnogo mi nedostaju Karlovci i novosadski mostovi koje smo svakodnevno prelazili. Dunav mi nedostaje. Ljudi u Novom Sadu, novosadski naglasak da čujem, plavi autobusi na ulicama, mogućnost da svugde idem peške. Klasičan nedeljni vojvođanski ručak, štrudla s makom, psi na ulicama, vojvođanska ravnica, Saborna crkva u centru grada.
U SAD-u ste državu Ilinois i grad Čikago izabrali za život i poslovnu karijeru. Da li je razlog tog izbora velika srpska zajednica u ovom američkom gradu i koliko često ste privatno i poslovno u kontaktu sa našim ljudima iz Srbije i ex yu regiona?
Podkast čiji sam autor se bavi upravo time, ljudima sa Balkana i njihovim pričama, životima, poslovima, sudbinama. Tako da sam vrlo usmerena na njih. To je nešto što naši ljudi najviše i žele da čuju, i oni na Balkanu i svi u dijaspori. Ono što Čikago ima slično sa Novim Sadom su upravo različitosti, činjenica da su ljudi došli baš ovde sa različitih strana sveta, a da su baš zbog toga prihvaćeni. Poznato je već da je naša zajednica ovde velika, da možete da čujete srpski ili neki balkansi jezik vrlo često na ulicama Čikaga, da postoje prodavnice sa našim proizvodima, novine, predstave na srpskom jeziku, organizuju se različiti festivali i kulturna dešavanja. Bez obzira na to, ne ograničavam se samo na naše ljude i druženje sa njima, volim da upoznajem američku kulturu i običaje, iako nemaju tradiciju kao našu, ali verujem da može od Amerikanaca dosta da se nauči i usvoji.
U SAD-u ste pokrenuli sopstveni medijski projekat-yt podkast Only in America with Mina i u kojoj meri je teško pokrenuti u stranoj zemlji na maternjem jeziku ovakav medijski proizvod i da li je moguće obezbediti finansijsku održivost medijskog projekta iz oblasti podcast industrije u Americi?
Vodim se time da, kada nešto stvarno želiš i radiš na tome, možeš da postigneš neki rezultat. Verujem da je Amerika pravo mesto za to. Možda deluje kao floskula, ali mi se do sada ovde pokazalo kao tačno. Kako sam završila novinarstvo i kako mi je to najveća poslovna opsesija voditeljski i novinarski posao, što ne gledam ni kao zanimanje već način života i nešto što sam ja u svom biću, imala sam veliku želju da se bavim time na bilo koji način, a forma podkasta je idealna za to. Sama sam urednik, novinar, realizator, voditelj, autor, organizator, tako da je veliki izazov sa kojim volim da se nosim. Isto tako i činjenica da radim na maternjem jeziku jer ograničava broj ljudi koji javnosti može da bude interesantan za podkast, ali verujem da nas ovde ima mnogo sa zanimljivim pričama i životnim i biznis iskustvima i to je uvek lepo podeliti sa drugim ljudima. Iako je ovo moja velika stast i ogromna ljubav, finansije mi nisu bile prioritet, ali zahvaljujuci ljudima koji su prepoznali neki kvalitet u ovome i podržavaju kako radim i šta radim, verujući u ovu viziju, pa i ljudima koji gledaju sve, dele na društvenim mrežama i prate, ceo projekat je dobio i tu finansijsku dimenziju i postao nešto od čega može da se zarađuje.
Koliko ste do sada upoznali Novosađana u Čikagu i da li ste upoznati sa njihovim razlozima preseljenja iz Novog Sada u Čikago?
Nažalost ili na sreću (jer im je dobro u Novom Sadu), ne poznajem mnogo naših ljudi iz Novog Sada, uglavnom su iz južne ili centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Upoznala sam svega troje-četvoro Novosađana od kada živim ovde. Ono što je super, veliki broj naših kompanija ovde zaposljava ljude u Novom Sadu, imaju predstavništva kompanija i sarađuju na taj način. Kako je to isplativije, a Novosađani se pokazuju kao vredni i pošteni ljudi, naši ljudi ovde ih angažuju da rade za njih iz Novog Sada. Zato otvaraju kancelarije u Novom Sadu. Ja lično, kada je podksat u pitanju, svi sa kojima sarađujem i koji mi pomažu u realizaciji su iz Novog Sada i Beograda i drago mi je da našim ljudima mogu tako da pomognem, a i oni meni.
Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva/ustupljene fotografije
