Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine dobio je odobrenje od Ministarstva zdravlja za uvođenje nove metode transplantacije srca. Kao prvi korak ka ostvarenju ovog cilja juče je u Institutu organizovano predavanje, odnosno edukacija “Uloga zdravstvenih radnika u razvoju transplantacionog i donorskog programa”, koju je održala koordinatorka projekta “Šansa za novi život” Jelica Alargić iz Kliničkog centra Vojvodine. Dodatno, lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine potpisali su juče donorske kartice i time uzeli aktivno učešće u razvoju ove oblasti u našoj zemlji. U Institutu kažu da će njihovi lekari uskoro krenuti na dodatnu edukaciju, kako bi što pre počeli da rade transplantacije.
“Ne znamo tačno kada može da zaživi program transplantacije, ali se nadamo da će to da bude u najskorije vreme. Upravo to je i razlog zbog kojeg promovišemo donorstvo, jer je ono ključna karika. Dobili smo saglasnost od Ministarstva zdravlja za obavljanje transplantacija i timovi naših lekara će uskoro krenuti na doedukaciju“, rekao je direktor Instituta Aleksandar Redžek.
Kako ima sve više pacijenata koji imaju terminalnu fazu srčane slabosti, a među njima je sve više mladih ljudi, njima je transplantacija srca neophodna. S obzirom na to da transplantacija srca još nije zaživela, teško je reći koliko je pacijenata u Vojvodini koji su kandidati za ovu operaciju, ali je direktor ove ustanove naveo da svake nedelje imaju dvoje do troje pacijenata koji su u teškom stanju i koje leče alternativnim metodama i komplikovanim operacijama.
Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine inače je prva institucija u našoj zemlji koja je davne 1989. izvela tada komplikovanu proceduru transplatacije srca. Program tada nije nastavljen, između ostalog jer je svest ljudi bila takva da nisu bili spremni da zaveštaju organe, ali sada se situacija po tom pitanju menja. Trenutno se samo u Kliničkom centru Srbije vrše transplatacije srca, i to od pre tri godine.
Transplantacija je jedina oblast medicine koja zahteva aktivno učešće građana i građanki, jer ako nema donorstva, nema ni transplantacija, istakla je tokom jučerašnjeg predavanja Jelica Alargić i podsetila na to da je program transplantacija počeo da se radi u Srbiji 1975, a od 1991. do 2000. ove operacije nisu rađene.
“Trenutno u Srbiji transplantacije rade multidisciplinarni timovi u kojima je 70 ljudi i koji su spremni tokom 24 sata, 365 dana godišnje. U Kliničkom centru Vojvodine transplantacija bubrega se radi od 1986, a transplantacija jetre od 2008. Uprava za biomedicinu je osnovana 2010. i ona se bavi koordinacijom, a sada se u našoj zemlji rade i transplantacije srca i rožnjače. Transplantacija je sve više, ali je to i dalje nedovoljno. Stoga je za razvoj važno da se organizuje zdravstveni sistem, ali i da se razvije pozitivan stav o donorstvu“, rekla je Alargić.
Statistički podaci u ovoj oblasti su poražavajući, jer je sve veći broj ljudi koji čekaju na novi organ, a pogotovo dece. U Evropi oko 65.000 bolesnika čeka na novi organ, a samo 10 odsto onih koji se nalaze na listama za čekanje doživi da dobiju šansu za novi život. Studije su pokazale da su 20 puta veće šanse da će nekome zatrebati novi organ, nego da će biti donor. U Srbiji 600 ljudi čeka na transplantaciju srca, bubrega ili jetre. U Vojvodini na novi bubreg čeka 140 bolesnika, a na jetru 10 do 15 pacijenata. Dr Alargić kaže kako su liste dinamične i ovi podaci se menjaju.
Podizanjem svesti građana o transplantaciji i donorstvu organa, koje bi rezultiralo povećanjem broja donora, smanjila bi se dužina čekanja na organe za transplantaciju. To bi značilo i nadu da će mnogi pacijenti, kojima transplantacija predstavlja jedini vid lečenja, biti operisani na vreme, a njihovi životi spaseni.
Autor i foto: 021.rs
