Žarko Bugarski je jedan od mnogih, koji je odlučio da bolju budućnost potraži u dalekom svetu. Svoje mesto pod nebom, pronašao je ni manje ni više nego na Malti. Naš sagovornik, na ostrvu vitezova, živi i radi već dve godine, podelio je sa nama svoja iskustva, kao i razloge svog odlaska u inostranstvo.
*Kada si otišao i čime se trenutno baviš?
Otišao sam krajem 2013. godine i trenutno radim kao konobar. Zadovoljan sam za sada, sve teče po planu, nije to još uvek kompletna priča, ali ovde bar ima nade za dalje!
*Zbog čega si odlučio da odeš iz Srbije?
Prvi i osnovni razlog zbog kojeg sam napustio Srbiju, je opšte nezadovoljstvo, nemaština i nemogućnost plaćanja troškova života. Posao sam tražio duže od dve godine, ali koliko god ljudima bilo čudno, nisam uspevao u tome. Mogu slobodno da demantujem onu rečenicu koju naši stari stalno govore a biću toliko slobodan i da je citiram: “ Ko hoće da radi, za njega uvek ima posla”. Nije tačno! Ja sam hteo da radim, i trudio se svojski, ali nisam imao sreće. I baš zbog te sreće, i boljeg života odlučio sam da napustim zemlju Srbiju!
*Šta ti se najviše dopada u novom gradu?
St. Julians, gradić u kojem živim, mogu da izdvojim zbog sjajnih kafića i klubova kada su noćni provodi i izlasci u pitanju, a najviše mi se dopada bioskop u koji rado odlazim sa devojkom. Sve u svemu, grad je miran kada takav treba da bude, a ostalo sve možete da “namestite” po svojim potrebama
*Da li ti nedostaje tradicionalna srpska kuhinja?
Mnogo sam nostalgičan prema srpskoj kuhinji, ali jedino što mi zaista nedostaje su mlečni proizvodi poput jogurta i pavlake, a o bureku i pljeskavici da ne govorim. Devojka i ja spremamo hranu, kuvamo razna jela jer ostale namirnice možemo da nađemo ovde po prehrambenim radnjama.
*Sa kim se družiš u novom gradu?
Uglavnom se družim sa ljudima koje sam upoznao na poslu, i koristim svaki slobodan dan da odemo na piće, jer sa cimerima sa kojima živim, provodim jako malo vremena. Uglavnom smo suprotna smena i ne stižemo da se družimo. Moram da budem iskren da sam slabo sklapao poznastva sa našim ljudima, ostao sam uzdržan, ali sam zbog nekolicine ljudi tek sad shvatio zašto smo loše predstavljeni u svetu.
*Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Najviše mi nedostaju široke prostrane ulice, koje bih rado predstavljao svakom ko nije upoznat sa lepotom Novog Sada.
*Koliko puta godišnje dolaziš u Srbiju?
Nisam za ove dve godine ni jednom dolazio, ali planiram uskoro, tačnije do kraja 2015. godine. Pa… do skorog viđenja!
Autor: Tamara Kovačević, nshronika.rs
