Švedska policija zatražila je od Srbije da pronađe i uhapsi Vladu Nikčevića (38), jednog od dvojice osumnjičenih za ubistvo “kralja kocke” Ratka Đokića 2003. godine u Stokholmu, a prema navodima policije ove zemlje, on se krije kod brata u Novom Sadu.
Posle 12 godina, kako smatraju Šveđani, na ovaj zločin biće stavljena tačka. U ćeliji je naručilac i pomagač. Nedostaju još Nikčević i Slavko Milošević (37).
Prvog je skandinavska policija locirala u Novom Sadu. Juna ove godine u Stokholmu je organizovana velika akcija, sa helikopterima i psima tragačima, a tamošnji mediji su obelodanili da je bilo reči o hapšenju jednog od dvojice begunaca, ali da je on opet uspeo da umakne. Nagađalo se da je reč o Miloševiću.
Nikčević i Milošević su danas među 10 najtraženijih kriminalaca u Švedskoj, čija je policija nedavno intenzivirala potragu za njima, ali i kontakte sa kolegama širom sveta. U sklopu toga je poslat i zahtev Srbiji sa molbom da se provere operativni podaci da se jedan od njih dvojice krije u Novom Sadu i da se on uhapsi, pišu “Novosti”.
Kompletnu “priču” oko mreže zločinaca, koja je učestvovala u ubistvu skandinavskog “kralja kocke”, otvorio je Nenad Mišović, zvani Debeli, rodom iz Aranđelovca. On je u švedskom zatvoru, kao jedan od učesnika likvidacije. Krajem decembra 2007, u intervjuu za jednu stokholmsku televiziju, Mišović je obelodanio imena Radeta Kotura kao naručioca ubistva, a Nikčevića i Slavka Miloševića, kao počinioce. Obojica su, kako je tvrdio, zbog ubistva Đokića doputovala iz Crne Gore.
“Kotur mi je rekao da ima posao za mene – da ubijem Ratka Đokića, jer mu je smetao u njegovom poslovanju s automatima“, ispričao je tada Mišović. “Odgovorio sam da mogu da ga štitim, ali da ne ubijam ljude. Znao sam sve o pripremi te likvidacije. Znao sam da je Kotur našao druge ljude koje je angažovao da ubiju Đokića, ali lično nisam učestvovao u ubistvu.”
Nekoliko meseci pre Mišovićevog izlaska u javnost, Koturu su stavljene lisice u Londonu, u velikoj akciji policija više evropskih zemalja. Teretio se za naručivanje najmanje tri likvidacije, kao i pripremu još desetak, ali i pranje para, utaju poreza… Prema tvrdnjama geteborskog suda, smrt po nalogu Kotura, pored ostalih, izbegli su Saša Petrovski, 16. septembra 2002. u predgrađu Stokholma, i Vuk Šarović, 31. maja 2004. godine u Geteborgu.
Švedsko tužilaštvo je obelodanilo da postoji svedok koji tvrdi da je Kotur sačinio listu od desetak ljudi za odstrel i da pored imena jednog švedskog biznismena stoji brojka od 100.000 evra, koliko je Kotur, navodno, bio spreman da plati za likvidaciju. Đokić, međutim, nije imao sreće. Nekoliko godina posle istrage, švedska policija je raspisala poternice za njegovim ubicama – Nikčevićem i Miloševićem, obojica rodom iz Nikšića i sa ličnom kartama iz Bara. Oni su bili označeni kao direktni izvršioci zločina.
Policijski “insajder” Mišović, čiji je DNK pronađen u kolima iz kojih je pucano na Đokića, osuđen je na doživotnu robiju. Samom činu likvidacije prethodila je jurnjava kolima po stokholmskim ulicama, a žrtva je na kraju izrešetana ispred tržnog centra. Kotur je u Geteborgu osuđen na 14 godina zatvora zbog naručivanja ubistava Saše Petrovskog, Vuka Šarovića i Ratka Đokića, nezakonitog kockanja i utaje poreza u iznosu od 100 miliona evra. Šarović i Petrovski preživeli su atentate.
Ime Ratka Đokića dugo se vezivalo za Željka Ražnatovića Arkana, ali i druge momke sa ovdašnjih prostora, koji su se zbog “poslova” otisnuli u Švedsku. On se pominjao i u jeku “duvanske afere” koja je potresla Balkan. Pored njega, sa trgovinom cigaretama povezivan je i njegov brat od tetke Baja Sekulić, koji je, takođe, ubijen.
Ratko Đokić (55), rodom iz Podgorice, dugo se bavio raznim poslovima od kojih su neki bili na ivici zakona. Važio je za bogatog čoveka. Krajem devedesetih odselio se u Švedsku, a njegovo ime dospelo je u žižu javnosti tokom famozne “duvanske afere”, koja je buknula u maju 2001. godine, kada je zagrebački “Nacional” objavio niz tekstova o švercu duvana na Balkanu. U izjavama “Nacionalu” i podgoričkom “Danu”, Đokić je svedočio o navodnoj umešanosti crnogorskog državnog vrha u biznis sa duvanom, i u više navrata je tvrdio da mu je zbog tih izjava život ugrožen. Od tada nije dolazio u Crnu Goru.
Autor: Novosti
