Sinoć je uz ovacije i ustajanje publike, na Maloj sceni Pozorišta mladih, po 1518.-ti put, ispraćen glumac i reditelj, Radoslav Rale Milenković nakon izvođenja svog dugodecenijskog, autorskog remek delca, monodrame “Naši dani”.
Vrsno odabranim tekstualnim predloškom koji sačinjavaju antologijske pripovetke Radoja Domanovića –”Stradija”, “Danga” i “Mrtvo more” i profetski stihovi “Himne” i (naslovnih) “Naših dana” Vladislava Petkovića Disa, Milenković je apsolutno hitično adaptirao i režirao, a igra već pune 32 godine (koliko traje i njegova pozorišna karijera), sve užase i posrnuća karakterologije ljudi u susretu sa varljivim i promenljivim pojmovima vlasti, moći, slobode: mitomaniju, slepo podaništvo, život bez ambicija i nade, vrline izvrgnute podsmehu i ruglu, i ostale iz brevijara naše kolektivne “nesvesti”.
Od 1984. godine kada su premijerno izvedeni, a netom i ovenčani Zlatnom kolajnom publike na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, Milenkovićevi “Naši dani” nisu gubili na aktuelnosti, iako za predložak koriste tekstove pisane u pokušaju oslikavanja ljudi obrenovićevske Srbije, koje je stvaralački i umetnički Milenkovićev genijus odlično prepoznao kao ideju naroda koji teži da liči na junake Domanovićevih satira, koje je pak Rale rekontekstualizovao, svaki puta u tri i frtalj decenije trajanja “Naših dana”, taman toliko koliko da bi i neupućenijem gledaocu (kroz aktuelne “likove” naše javno-političke scene), bilo jasnije koliko je sfera naših nepopravljivosti i nenapredovanja trajna i konstantna.
O seriji od 36 karaktera i narodu jednom celom, koji se smenjuju u Milenkovića ličnosti u sat i 15 minuta nabijene psihofizičke snage i gotovo Kenoovsko stilsko vežbajućih, govorno-lingvističkih bravura, bogatih histrionskim elementima, sam Radoslav je, jedared rekao:
– Kada bi hteo nekom da pokažem kakav sam glumac u smislu moje veštine, umetničkog zalaganja, ukusa i estetike, to bi bila ova predstava. Ona je izraz mog stava prema svetu i potrebe da govorim o “našim danima”, Disovim “Našim danima” i Domanovićevoj “Stradiji”, genijalnom satiričnom štivu koje bi da je na engleskom napisano bilo jednako Sviftu – objasnio je daroviti autor.
O koncu, o na žalost nikada prevaziđenoj aktuelnosti “Naših dana” u kojima stranac a naš čovek u “zemlji svinja, ministara i budalaština… živi dok mu vlaga srce pije, živi u zemlji sramote i luda” govori i podatak da je ovaj autorski projekat videla publika od Triglava do Đevđelije, ali i građanstvo, pozorišnici i ljubitelji Talijinog hrama u Bazelu, Cirihu, Geteborgu, Moskvi, Badenu, Lucernu, Malmeu, Lundu, Egeru, Petrogradu, Halmstadu i drugim evropskim gradovima.
Na Maloj sceni Pozorišta Mladih umetničko-estetički prosede, Radoslava Raleta Milenkovića, uvršten je u redovni repertoar, što znači da ga je moguće pogledati svakomesečno, bar jedared.
Nije na odmet napomenuti, da ukoliko se čitaocu ovog teksta, omakne i koji put više, neće uzalud straćiti vremena.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: dokumentacija Raleta Milenkovića
