Pošto sam imala sto i jednu stvar da obavim po gradu, požurila sam u “ajkulu” (tako tepam svom četvorotočkašu) da brzinski prozujim mojim gradom i razbacam pare gde se mora.
Da sam znala kakva me avantura čeka i da će putešestvije ulicama Novog Sada više ličiti na lošu pošalicu nego na vožnju, podelila bih harač državi nekom drugom prilikom. Ovako, obrela sam se na asvaltu opkoljenja RU, SM, BP, SO…
No, krenula bih redom… U pokušaju da se probijem centrom do TC BIG, na semaforu kod ugla Pupina i Zrenjanina, gde sam iz ove druge pokušala skrenuti u MENI namenjenu traku suočih se tad prvi put s meni nepoznatom “pojavom”. Naime, stadoh pešacima, red je, kad krajičkom oka videh pametnjakovića (BP) koji odjedared iz Modene skreće na isti bulevar: ni manje ni više direkt u moju traku, preko mene, još jednog auta, pešaka, dece, zebre… svega!
Tog jutra pešaci nisu bili raspoloženi da ih neko gazi, te su stali i pustili pametnjakovića (tako ćemo ga zvati jer će ga biti još) u BP “audiu” da prođe.
U mojoj “ajkuli” nemi film. Nevera. Posmatrajući scenu, pogledam malo bolje, a na zadnjem sedistu njegovog auta dete koje posmatra scenu u kojoj je tata umalo zgazio mladunčad na zebri.
Ode Pupinim. Dobro je.
Nastavih lagano svojim putem mrmljajući svašta sebi u bradu i pokušavajući zaboravim to što sam upravo videla. Ne žuri mi se, pogotovo ne kad treba da razdelim pare.
I dok sam se presabirala kojoj ustanovi koliko para dugujem, na Sentandrejskom, u retrovizoru snimim pametnjakovića dva automobila iza mene!
Cupka, frka mu je, dugo čeka na semaforu. I dok sam prevrtala očima, on je uspeo da se ubaci na odvajanje za pumpu i sekund kasnije opušteno da se ubaci “korsi” iza mene i to sa DESNE strane! Sreća pa je čovek video i zakočio, ja ne bih…
Pametnjaković je, zatim, prošao kroz jaaako žuto, prelazio iz jedne u drugu traku dok nije nestao na klisanskom mostu.
Zarad sigurnosti svih nas, nadam se da ga Novi Sad ponovo videti neće.
Jedva sat vremena kasnije, deprimirana, bez dinara u džepu krećem kućama da nakucam tekst, dok sam pod utiskom avanture. Krstareći po gradu, iz Jevrejske bih na Bulevar… koči!
“Mazda” i u njoj on koji se još nije odlučio hoće levo, hoće desno – usporava ispred mene i preti da bude zakucan.
Gledam, tabla kaže RU. Stade. Na sred srede, ni u jednoj, i u obe trake.
Priča telefonom i stislo ga u donjim leđima što je zaustavio dve kolone.
I onda žene za volanom!
Morala sam to da spomenem… Eto…
Ne znam gde su ti ljudi polagali.
Na njivi?
Autor: Vozač “Ajkule 1”
