Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić izjavio je danas da će subota, 15. mart, biti veliki izazov za naše društvo i naveo da nasilje na ulicama i ispred važnih institucija mora da stane.
On je pozvao obe grupe studenata da zajednički pronađu način izražavanja stavova koji neće narušiti rad i misiju fakulteta.
Madić je u autorskom tekstu za ”Politiku” naveo da mu teško pada preteća retorika koja ne priliči akademskoj zajednici i da akademska zajednica prosvećuje naše društvo i želi da ga vodi najboljim stazama razvoja, kao i da je prirodno za našu akademsku elitu da promatra i valorizuje put kojim nacija treba da ide.
”Bilo bi dobro da se otvori naš široki nacionalni dijalog i da se uspostavi kultura različitog razmišljanja, da smo spremni da branimo ispravan stav, a da neslaganje izlišno ne podrazumeva osporavanje najviših i najvrednijih institucija, umesto da se kroz tematske forume predstave pozitivna održiva rešenja koja ćemo razvijati, a ne stvarati animozitete i ogorčenja koji će upropastiti odnose u našem društvu, a time su mogući i crnji scenariji”, naveo je Madić.
Izrazio je nadu da smo dovoljno sazreli kao društvo i da ćemo razumeti i prenebregnuti sukobe, lomove, gubitke, jer tu, kako je istakao, nema pobednika.
Madić je naveo da je srpska javnost 1. novembra prošle godine osetila snažan šok, a potom i duboko saučešće i iskrenu empatiju s porodicama i najbližima poginulih pod palom nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu.
Dodao je da je ta tragedija snažno potresla stanovništvo, te se veoma brzo veliki broj ljudi, ali i opozicionih političara, okupio na raskrsnici kod Železničke stanice u Novom Sadu, a da se sledećih dana desio i napad na Gradsku kuću uz protestni miting, fizičke sukobe, demoliranje i paljevinu te arhitektonske ikone Novog Sada.
Madić je naveo da su potencijalna korupcija, nestručnost u projektovanju i izgradnji bili prvi motivi za studente, opozicione političare, kao i deo prisutne javnosti, da protestuju protiv osoba odgovornih za pomenutu tragediju.
Naglasio je da je Univerzitet u Novom Sadu (UNS) sa oko 50.000 studenata i oko 5.000 zaposlenih potresen zbog velike tragedije i da je nesreća mobilisala veliki broj studenata, kao i da su se studenti u jednom momentu ogradili od prisutnih opozici onih političara, što se dešavalo i u kasnijim sličnim masovnim akcijama.
Madić je naveo da je pomenuta tragedija postala čest motiv zbog kojeg su studenti i deo nastavnika i osoblja UNS protestovali i da su vremenom organizovani studentski plenumi, a potom počele i blokade rada fakulteta članova UNS, kao i da je blokirana i zgrada rektorata, uz zabranu ulaska rektora, prorektora, zaposlenih i kontrolu od strane postavljenih studenata.
Vremenom su, kako je naveo, svi fakulteti, instituti i rektorat UNS bili blokirani ili su iznalazili moguće oblike predavanja, vežbi i prakse, ali uz posebne adaptacije uslova, i određene dozvole studenata iz blokade.
”Situacija na UNS je takva da postoji opasnost od kolapsa tekuće školske godine, ali nećemo to dozvoliti. Postoje svi uslovi da se nastava regularno sprovodi, ali blokade specifično, parcijalno ili potpuno onemogućavaju nastavu”, naveo je Madić.
Podsetio je da u saopštenju kolegijuma UNS u vezi s blokadom nastave i drugih aktivnosti, deo teksta govori da dekani i rektorski tim podržavaju slobodu mišljenja, inicijative i akademske tekovine, ali je nedopustivo delovanje politike, kao i potpuno blokiranje nastavnih, istraživačkih i drugih aktivnosti bez kojih univerzitet nije univerzitet, jer se poništava fundament njegovog postojanja.
”Poslednji navod doveo je do određenog animoziteta prema rektoru, što nikako nisam želeo. Kao rektor i pedagog, uz najbolju nameru, nisam mogao da zamislim i pozdravim u ponuđenoj formi, blokade fakulteta, instituta i rektorata UNS, jer se uvek mogla uz konstruktivnost i dijalog prenebregnuti preteća šteta po institucije, nastavu, nauku, međunarodnu saradnju i same studente, profesore i njihove karijere, ali i društvo u celini”, naveo je Madić.
Istakao je da ne vidi nikakve benefite blokada univerziteta i da blokade možda imaju akademske motive, ali i neke druge koje, kako kaže, svako može da nasluti.
”Što se tiče potrebe da se planira i nadoknadi nastavno gradivo propušteno u prethodnom periodu, rektorat je u decembru poslao molbu fakultetima kako bi pokušali da formiraju određene mere. Nije bio lak zadatak jer svaka jedinica UNS u vidu 14 fakulteta i tri na učna instituta, ima svoje specifičnosti. Nekoliko fakulteta je pismeno odgovorilo i dostavilo informacije UNS, što ne znači da drugi nisu imali plan, ali ga nisu dostavili”, naveo je Madić.
Što se tiče odluke o predlogu broja novih i starih studenata, Madić je dodao da je moguće realno formirati pomenuti predlog tek posle analize posledica blokada.
Naglasio je da je on za fleksibilan pristup koji će uz ponudu različitih održivih rešenja omogućiti da studenti nastave studije, ali uz paralelni proces nadoknade propuštenih nastavnih sadržaja, kako bi se vremenom došlo u redovno stanje.
”Kao pedagog, želim da podržim naše studente koji žele da regularno studiraju, kao i naše studente koje su u blokadama naših visokoškolskih ustanova. Pozivamo obe grupe studenata da zajednički pronađemo način izražavanja stavova koji neće narušiti rad i misiju fakulteta, uz puno poštovanje zakona i akademskih normi. Samo kroz konstruktivan dijalog možemo sačuvati integritet i dostojanstvo naše zajednice, omogućiti nesmetan rad fakulteta, primenom različitih oblika organizovanja i održavanja nastave, te istovremeno dati primer društvu kako se sloboda mišljenja može koristiti odgovorno i dostojanstveno”, istakao je Madić.
Naveo je da postoji pogrešna percepcija da je njegova poseta Beogradu bila okrenuta samo studentima Univerziteta u Beogradu i da je došao sam i dodao da je bio s kolegama s Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i Univerziteta u Novom Pazaru.
”Kao i s kolegom Perovićem, koji je profesor najvećeg fakulteta na Balkanu (FTN, oko 17.000 studenata). U Pionirskom parku su bili studenti sa svih srpskih univerziteta, a tu je bila nemala grupa novosadskih studenata. Svaki student ima moje veliko poštovanje, što ste mogli čuti i u mojoj tadašnjoj izjavi za medije. Studenti su naša budućnost, i posebno imam želju da dam akcenat na približavanju stavova i dijaloga sa studentima mog univerziteta”, naveo je rektor.
Dodao je da je poštovao odluku studenata UNS da ne može da pristupi svom kabinetu, pa je, kako je naveo, veliki obim rektorskih obaveza izvršavao iz svog stana i drugih prostora koji su mu bili na usluzi.
”Studenti, profesori, političari, deco, odrasli, ovo je naša jedina zemlja. Borite se sa svojim sujetama, ali dozvolite našem društvu da se razvija i toleriše razlike kroz dijalog i razumevanje, kako se ne bi ponavljala loša istorija, nego svetli istorijski trenuci je naš narod uvek imao i imaće”, poručio je Madić u autorskom tekstu.
Izvor: Tanjug, rtv.rs
Foto: Arhiva
