Otvaranje izložbe “U čast velikih umetnika” akademskog slikara Pavela Popa, u organizaciji Fondacije 021, održaće se u petak, 11. decembra u zimskoj bašti Radi Kafea, sa početkom u 19.00 časova.
Realizaciju izložbe je pomogao Grad Novi Sad.
U ukupnoj biografiji grafičara i slikara Pavela Popa značajan podatak jeste činjenica da je studirajući na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi, bio đak čuvenih slovačkih i evropskih umetnika Vincenta Hložnika i Albina Brunovskog. Očigledno je da je iskusni umetik, pedagog i virtuozni crtač znao da “razigra” ono što je u Popovom talentu najvrednije. Jer, Pavel Pop kao malo ko u aktuelnom vojvođanskom slikarstvu vlada linijom i crtežom kao primarnim sredstvima istraživanja najdubljih doživljaja i osećanja.
Zahvaljujući upravo preciznom, senzibilnom, kompaktnom i snažnom crtežu Pavel Pop je izgradio jedan kompaktan stvaralački opus – bilo da se radi o samostalnom crtežu, ili o njegovoj grafičkoj varijaciji i pikturalnoj primeni.
Tragajući za čvrstim uporištem umetnost se obraća proverenim vrednostima te se, na slikama aktuelnih umetnika, pojavljuju motivi sa pikturalnih ostvarenja najznačajnijih stvaralaca iz istorije umetnosti.
Taj i takav postmodernistički koncept izuzetno je godio Pavelu Popu, umetniku spremnom da se preciznim, sigurnim i senzibiliranim crtežom približi delu velikih i značajnih predhodnika.
Tako Pavel Pop, na jedan osoben način, govori o aktuelnom trenutku. Jer, “ikonografija preuzeta iz prošlosti osluškuje različito vreme koje je anahronističko u odnosu na ritam našeg vremena ali i sinkretističko u odnosu na naš kontemplativni duh” (Mauricio Kalvezi). Zapravo, Pop afirmiše onu karakteristiku postmodernističke umetnosti koja predočavajući jedno govori o drugom. Njegove slike u vremenima epohalne krize – sadržajem, podsećanjem na potvrđene vrednosti, univerzalnim porukama, citiranim majstorstvom umetnika, ali i majstorstvom, sadržinsko-filozofskim i poetskim napomenama samog Pavela Popa, itekako uveravaju u moć ljudske demijurgije. Ustalom, kako je to sve svojevremno zabeležio veliki Dostojevski: “umetnost i lepota ne mogu promeniti svet – ali ga mogu učiniti boljim”. A upravo je u tome čitav smisao tog osobenog ciklusa Pavela Popa, nasikanog u vremenu u kojem se dugotrajna kriza našeg društva pretvorila u stanje.
Autor: NsHronika.rs
