Andreja Novaković želela je da oproba sreću van Srbije, pa je kao i mnogi mladi ljudi napustila našu zemlju. Sada živi u jednom ski centru u samom srcu Alpa na severu Italije. Zajedno sa suprugom vodi firmu koja ima dva poznata ski brenda. Zbog posla kojim se bavi posećuje mesta i upoznaje ljude van svog grada. Italiju obožava zbog prirode, sporta i ljudi kod kojih je zadivljuje urednost i pažnja da učine sve lepšim, u Srbiju dolazi retko, a ispričala nam je kakva je situacija u njenom gradu, kako na njih utiče ekonomska kriza , i šta joj to nedostaje iz grada u kom je rođena.
Kada si otišla u Italiju i šta je bio motiv za odlazak?
Prvi put pre pet godina, a poslednji put sam otišla pre dve godine. Moj motiv za odlazak je verovatno sličan pričama svih onih ljudi sa ovih prostora koji su se otisnuli u svet. Posle mnogo lutanja i bezbroj pokušaja da sebi ugodim i napravim život kakav želim, rešila sam da uzmem sudbinu u svoje ruke i oprobam sreću negde van Srbije. Danas živim u jednom ski centru na severu Italije u samom srcu Alpa.
Čime se baviš?
Zajedno sa svojim suprugom vodim firmu koja ima dva poznata ski brenda, pored toga radimo na projektima za jahte sa električnim motorima i kuće zasnovane na alternativnim izvorima energije. Zbog posla često putujemo pa smo u prilici da upoznajemo zanimljive ljude i posetimo prelepa mesta. Posao nam je velikim delom vezan za zimski sport što nam i odgovara jer smo po prirodi aktivni a oko nas se nalazi sve što nam je potrebno kako bi smo uživali u zimskim aktivnostima i u vrhunskom kvalitetu naših proizvoda.
Šta ti se najviše dopada u novom mestu?
Na prvom mestu priroda. Zatim me zadivljuje urednost i pedantnost ljudi i pažnja koju imaju prema okolini kao i težnja da sve učine lepšim. Kada nastupe prvi topli dani, kuće, dvorišta, ulice, trgovi puni su cveća i zelenila. Klima je isto tako zanimljiva, kada se sa planine, gde je vazduh prijatniji i svežiji, spustite u doline tokom leta vas očekuju prave tropske temperature. Takođe mi se dopada odnos koji imaju prema drvetu kao materijalu od koga prave sve što je moguće napraviti. Dopada mi se i to što se ljudi bave sportom. Zimi se mnogi bave skijanjem, skijaškim trčanjem, zatim poslednjih godina veoma je popularno turno skijanje, kao i “snowboarding” i “freeriding”. Leti je najzastupljeniji biciklizam i alpinizam mada se i leti može skijati na obližnjim glečerima. Nalazimo se na dva sata od Austrije, više od jednog sata do Švajcarske, četiri sata do Nemačke. Sam severni region Italije obiluje mnogim većim ili manjim ski centrima koji posećuju turisti sa raznih strana sveta.
Da li i Italiju pogađa ekonomska kriza?
Nažalost, svi znamo u kojoj situaciji je svet danas i u kojoj situaciji je EU, kao i što znamo da je Italija u veoma velikoj krizi. Nije samo slučaj da iz Srbije ljudi odlaze, veliki broj mladih Italijana danas napušta svoju domovinu u potrazi za boljim životom. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, samo prošle godine 5000 preduzeća iz samo jedne provincije, Veneto je napustilo Italiju.
Koji su razlozi za zatvaranje firmi i odlazak mladih Italijana?
Najčešći razlog zbog kog zatvaraju firme je nepodnošljiva birokratija i bezobrazno visoki porezi, kao i malobrojna politička kasta koja gleda samo svoje interese uništavajući lokalnu privredu. Privrednici su pod pritiskom da plaćaju državi do 80% poreza od svoje zarade. Sistem je kombinacija komunizma i kapitalizma uz neprestano nadziranje sa svako malo prisutnim policajcima sa mitraljezima. Žao mi je što se sve ovo dešava jer u Italiji a naročito u provinciji Veneto ima mnogo vrednih i radnih ljudi, mnogo inovativnih, kreativnih, stručnih sa kojima sam imala priliku i sama da radim. Ta provincija je do nedavno bila poznata kao Tajvan Evrope, proizvodili su sve što se moglo proizvesti. Te fabrike su davale posao i ljudima iz našeg regiona. Italija je bila mnogo superiornija i od same Nemačke koja se često uzima za primer superiornosti u Evropi, kada pogledamo koliko marki i proizvoda samo potiče iz iste. Prema poslednjim zvaničnim podacima 42,24% mladih između 15-24 godine je nezaposleno.
Da li se nadaš opstanku svog posla s obzirom na sve što si nam ispričala?
Generalno gledano lepo je živeti u Italiji, ali ako političari nastave ovako “perfektno” da izvršavaju svoj zadatak, mi ćemo biti prinuđeni da preselimo naš posao u drugu zemlju.
Sa kim se družiš u novom gradu?
Prijatelji mog supruga su i moji prijatelji. Takođe, dosta se družimo sa ljudima sa kojima i sarađujemo poslovno širom sveta. Najčešće organizujemo zajedničke večere ili roštilj, ćevapi su nezaobilazni, a takođe i dani kada svi zajedno odemo na skijanje.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Naravno porodica i stari prijatelji, a naročito naša kuhinja.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
Ranije sam dolazila češće i na duži vremenski period, ali mi prilike to sada ne dozvoljavaju. Više preferiram da moja porodica dođe kod mene.
Autor: Nataša Polarecki
