U Novosadskom pozorištu Ujvideki sinhaz prikazan je peti put mjuzikl Mulan ruž u izvođenju Studija teARTar. O uspehu predstave svedoči puna sala koja je bila popunjena do poslednjeg mesta. Publika je uživala u spektaklu ekipe koja je kroz govor, glumu, pevanje i igru dočarala atmosferu života u noćnom klubu Mulan ruž.
Studio teARTer postoji od 2013. godine i od tada se trudi da u Novom Sadu osveži pozorišni repertoar formom koja nije toliko zastupljena u našem gradu. Studio broji 26 članova koji nemaju akademsko obrazovanje, ali žar i ljubav prema mjuziklu daju im podstrek da se bave ovom formom koja je zahtevna.
“Mi ozbiljno shvatamo ovaj posao i kada smo počinjali, iako nemamo formalno obrazovanje, dogovorili smo se da ovoj pozorišnoj formi pristupimo ozbiljno. U svim dosadašnjim mjuziklima koje smo realizovali sve smo radili sami i muziku i koreografije. Novosadsko pozorište je prepoznalo naš kvalitet i ukazalo nam je zbog toga poverenje“, izjavila je Jelena Đenić rediteljka mjuzikla.
Mjuzikl Mulan ruž je nastao na osnovu istoimenog filma režije Baza Lurmana, koji je snimljen u studijima kompanije Foks u Australiji. Film je bio nominovan za osam Oskara, a osovjio je bio samo dva, za kostime i scenografiju. Tema iz filma se prožima i kroz radnju mjuzikla. Kristijan, mladi pisac, zaljubljuje se u kurtizanu Saten u noćnom klubu Mulan ruž. Rečenica iz mjuzikla “Mađarsko srce prazni novčanike” nasmejala je najviše publiku.
Sve je bilo upotpunjeno kostimima i scenskim nastupom plesača. Glavnom rolom, Jovana igrajući kurtizanu Saten, ispunila je svoju najveću želju.
“Utisci posle večerašnjeg izvođenja su predivni. Ja volim film Mulan ruž i bila mi je želja da budem u ovom mjuziklu jer je uloga raskošna i pevački i glumački. Za mene je ova uloga bila veliki izazov, i drago mi je ako sam uspela da opravdam očekivanja. Nakon večerašnjeg igranja mogu reći da mi je srce puno“, rekla je Jovana Miljuš Grbić.
Mjuzikl, kao žanr u filmskoj i pozorišnoj umetnosti, je nastao iz potrebe za zabavom pozorišne publike početkom 20. veka. Teme su priče iz svakodnevnog života, a muzičke tačke koje dočaravaju atmosferu kroz koreografije i scenske efekte nose obeležje američke zabave i džez muzike. Balet je sastavni deo dramske radnje i uloga koreografa predstavlja veliki izazov. Za Nemanju Pražića, kao koreografa, zadatak da osmisli koreografije za plesačice bio je lak.
“S obzirom na činjenicu da sam dugogodišnji plesni instruktor i koreograf nije mi bilo teško da osmislim koreografije za mjuzikl. Cela režija koraka u odnosu na scenu bila mi je veliki izazov. Od malena sam plesao u paru tako da pravljenje ženskih koraka nije bio problem, samo mi je olakšalo posao jer sam znao kako žena treba da se oseća u datom momentu, kako treba da iznese svaki pokret“, objašnjava Nemanja.
Ovaj žanr postaje sve popularniji u Srbiji, a o tome svedoči mjuzikl Zona Zamfirova koji je prvi mjuzikl kod nas koji je osvojio nagradu Sterijinog pozorja 2013. godine, kao autentičan srpski proizod. Dalje, kultni svetski mjuzikl Čikago u Srbiji je izveden više od 200 puta, a pogledalo ga je više od 100.000 gledalaca i dalje se igra. To je dokaz da je publika kod nas željna brodvejskog spektakla koji budi emocije tokom gledanja, a biće ih još najavljuju iz Studija teARTar.
Autor: Ljiljana Kozarev
