Retrospektivnom izložbom odabranih radova slikarke, grafičarke, konzervatorke i profesora novosadske Akademije umetnosti, Branke Janković Knežević, nastalih u rasponu od četiri decenije, Muzej grada Novog Sada, je u svojoj Zbirci strane umetnosti, odomaćenoj međ’ Novosadistima pod nazivom svog mecene, kao Ilićeva zbirka, obeležio 268 godina postojanja varoši.
Postavku nazvanu “Portreti” priredila je za brojni publikum okupljen o sinoćnoj večeri u dr Ilića zbirci, ekspertkinja u oblasti savremene umetnosti u Novom Sadu, istoričarka umetnosti, dr Jelena Banjac, koja je otvarajući izložbu, međ’ ostalim istakla:
– U umetnosti Branke Janković Knežević jedan od glavnih motiva je portret. Tokom decenija svog stvaralačkog rada, uporedo sa ostalim temama i motivima koji su je pokretali na umetničku akciju, Branka je ostvarila impozantnu galeriju predstava ljudskih likova, od kojih je među stotinama odličnih radova bilo uistinu teško napraviti odabir za retrospektivu. Neretko u serijama i ciklusima, eksperimentisala je Janković-Kneževićeva i sa tehnikama, realizujući dela u drvetu, hartiji, crtežu, uljima na platnu, dočim su joj “modeli” bile ličnosti koje su na raznorodne načine imale uticaja na autorkin život i stvaralaštvo – bilo da su u pitanju intelektualci, umetnici, filosofi – njeni savremenici ili oni čija su dela svevremenski uticala na čovečanstvo (Kafka i njegov znameniti junak Jozef K., Sartr, Breht, Pikaso, Hese…). Promišljajući o njihovim delima, Branka ih je portretisala u ciklusima, tako da su u njenom svedočenju, vremenom neke ličnosti postale usvojeni kod ili višeznačni simbol (kompozicija “Čekajući Godoa”, prvi puta sinoć prikazana pred Novosađanima). Crtajući, slikajući i oblikujući u žestokim potezima, Branka je postizala ekspresiju svog likovnog izraza, koju bi intenzivirala pastuoznim slojevima boje i materije, reljefnom fakturom, deformisanim oblicima, komplementarnim bojama, kontrastima, pojednostavljenjima i iskrivljenjima, primenom specifične perspektive i i osobenog “kadriranja” likovne predstave, koja joj je omogućila da prikaže suštinu, karakter i psihologiju portretisanih.
I uistinu, postavka “Portreti” koja broji 120 odabranih dela iz raznih opusa i stvaralačkih faza, govori u prilog tezi, zašto su se dela Branke Janković Knežević našla i van granica naše zemlje, u kolekcijama “Ešer fondacije” u Holandiji, kod kolekcionara Herberta Konrada (kolekcija “Kunst und Kultur” u Beču), Erika Taubera, te sinoć prisutne, Ursule Vitmer iz Švajcarske i drugih.
Činjenicu da se Brankina dela nalaze u gotovo svim relevantnim institucijama i ustanovama kulture u njenom gradu i zemlji (MSUV, Muzej grada, Rektorat, Muzej Vojvodine, GMS, Grafički kolektiv, galerija Haos, Muzej Zepter) i ne treba ponovo i posebno potcrtavati.
Takođe, ukoliko bi o umetniku, išta mogla reći “lista prisutnosti” na otvaranju mu izložbe, onda bi Janković-Kneževićeva, mogla biti dvostruko zadovoljna budući da je, ceo umetnički (strukovni) Novi Sad pronašao vremena i interesovanja za razumevanje i upoznavanje sa stvaralačkim joj dometima, a među kojima smo prepoznali brojne profesore novosadske Akademije umetnosti, restauratore i konzervatore, istoričare umetnosti i umetnike: Boška Ševu, dizajnere Atilu Kapitanja i Doru Bosioka; prvaka baleta Milana Lazića; opersku pevačicu i pedagoga, Agotu Kovač Vitkai; dekana novosadske Akademije umetnosti, Sinišu Bokana; bivšu rektorku novosadskog Univerziteta, Fuadu Stankovića; predsednika “Color Press Grupe” i vlasnika portala “NShronika.rs”, Roberta Čobana; hroničara Novog Sada, Zorana Kneževa; Mirka Štarka; upravnicu Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Jasnu Jovanov; direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Zorana Vapu; upravnicu Muzeja savremene umetnosti, Sanju Kojić Mladenov sa majkom joj, Svetlanom; slikare Nikolu Džafa; Veru Zarić i Peru Ćurčića; Slobodana Kuzmanova-Kuzu; Vukašina Gikića; Bosiljku Zirojev Lečić; enologa Peru Samardžiju; fotografe Srđana Doroškog i Aleksandra Plačkova; istoričara umetnosti, Vladimira Dimovskog; konzervatore Oliveru Brdarić i Sinišu Zekovića, Dobrilu Martinov i zaista brojni drugi novosadski umetničko-javni svet.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Feđa Kiselički
