Zašto se naši sugrađani odlučuju da napuste svoju zemlju i potraže neki lepši i bolji život u “belom svetu”?! Na ovo pitanje, većina će vam odgovoriti da je to zbog prilika u našoj zemlji, koje nisu sjajne poslednjih decenija, nemogućnosti da se nađe adekvatan posao, loših uslova života… Međutim, Veljko Grbić imao je potpuno druge porive zbog kojih se odlučio da svoj rodni grad zameni Minhenom! Iskrena i interesantna priča, dočaraće vam život u Nemačkoj iz Veljkovog ugla na jedan realan i, istovremeno, vedar način!
Koji je bio razlog tvog odlaska iz Srbije?
Ne mogu reći da sam otišao u potrazi za nekim boljim životom, jer sam super živeo u Novom Sadu, možda za nekim rasterećenijim, organizovanijim, modernijim životom… Ali, opet, to nije glavni razlog. Otišao sam najviše zbog ljudi koji su vremenom postali zavidni i zli, nezadovoljni sobom, koji su vodili tuđe živote, a ne svoje, koji će ti pre podmetnuti nogu nego pružiti ruku, koji će te ljubiti kad te sretnu, a iza leđa pljuvati… Nažalost, besparica je kod nas učinila mnogo i napravila od dobrih, vojsku nezadovoljnih i besnih ljudi, spremnih da ujedaju. Ne krivim ih, samo sam shvatio da ne pripadam više gradu u kom sam se rodio, koji sam voleo najviše na svetu, iz kojeg vučem predivne uspomene, iz kojeg su mi mama i tata, babe i dede… Uvek sam voleo one tekstove “Šta je novosadski”… Toliko lepih stvari i tog našeg vojvođanskog šmeka i romantike u tim tekstovima, tipa hranjenje labudova u Dunavskom parku, šetanje po keju, sutlijaš u Carigradu, sladoled kod Džafera, poznavati Mileta Picu, Batu Pežoa… Ne pitajte me šta je sad novosadski. To bi bilo “The dark side of the moon”, ali nije sve tako crno. Ja i dalje volim taj naš grad i imam mnogo pravih prijatelja sa kojima sam stalno u kontaktu i viđam ih svakom prilikom kada dođem.
Kako si se snašao u novoj sredini?
Lako, ja se snađem gde god da me baciš, kao mačka! U Minhenu živi Nikola, moj najbolji drug iz osnovne škole, kod kojeg sam otišao prvi put turistički i tad sam već shvatio, posle nekoliko dana boravka u Minhenu, kao ona aždaja iz vica što se probudi jedno jutro, lupi se po čelu i kaže: “Čoveče gde ja živim…?!” Pored Nikole, tamo imam još dobrih drugara koji su mi takođe pomogli da se uklopim, našli mi posao, učili me jezik, pokazali mi grad… Na početku sam odbijao da učim “taj nemački” koji mi je bio užasan! Toliko grub i ne melodičan jezik… Zašto nije španski, italijanski, francuski… Ali, dobro, posle se navikneš i “uđe ti u uši”.
Čime se baviš?
Kao što rekoh, drugari su mi našli posao. Oni drže TNT u Minhenu. To je firma koja se bavi špedicijom, kao DHL recimo koji je poznatiji na našim prostorima. Vozio sam pakete, nekad kombijem a nekad autom. Posao nije naporan, a dobro je plaćen i usput sam naučio Minhen i okolinu, za godinu dana, kao Novi Sad.
Šta ti se najviše sviđa u Minhenu?
Sviđa mi se što je moderan grad, poslovan, svako gleda svoja posla i svoj život… Generalno, nemaš ti ni vremena da se baviš tamo nečim drugim, a da to nije tvoj posao, a i ono malo vremena što ti ostane, posvetiš porodici! Mnogo se radi, to mi se ne sviđa, ali bar znaš za šta radiš, kad ti legne plata! Najviše volim Oktoberfest, zatim kako je uređen grad sa puno parkova, jezera, sve je nekako hirurški precizno i čisto, zna se red i sve je na svom mestu. Oduševljen sam kulturom u saobraćaju recimo. Onolika gužva, a da ne čujes ni jednom da neko nekome trubi, da se ne biju ljudi na raskrsnicama i psuju… Tamo kad daš žmigavac da hoćeš da se uključiš negde, prvi stane da te propusti! Kod nas ćeš se praviti da ga ne vidiš i ništa nisi uradio ako ga ne izguraš u trafiku.. Minhen je grad auto industrije, pa i pored predivne arhitekture, renesanse i baroka, ne znaš gde pre da gledas od “besnih” automobila. Generalno, sve je super, ali jedini nedostatak su žene! I dalje tvrdim da je Srbija mesto sa najlepšim ženama na svetu. A Nemice? Preporučio bih onima koji hoće da se sele u Nemačku, da povedu svoju ženu/devojku.
Kako provodiš slobodno vreme i sa kime se družiš?
Družim se sa tom mojom ekipom uglavnom, pravimo roštilje na jezerima, družimo se po kućama, “bier gartenima”, putujemo po Evropi, skijamo, izlazimo… Sve kao i u Srbiji samo mnogo manje jer nema baš mnogo vremena. Uglavnom se sve svodi na vikende!
Da li imaš neki hobi?
Realno nemam vremena za hobi! Radiš, odmaraš, družiš se. Toliko je velik grad da i kad bih trebalo da se organizuje nešto, već ti se ne ide nigde kad znaš koliko ti treba vremena da odeš i da se vratiš. Eventualno malo idem na trčanje i u teretanu!
Po čemu život u Nemačkoj prednjači u odnosu na Srbiju?
Ekonomija, tehnologija, industrija, pravila, kultura življenja… Sve ti to omogućava da živis normalno i moderno. Prednjači najviše u tome što imaš mnoštvo mogućnosti da sebi priuštiš dobar život i to od svoje plate! Možeš da kupiš auto koji poželiš, putuješ gde hoćeš… Sve u svemu, život kakav se poželeti može, ali s druge strane, mnogo radiš i imaš malo vremena da uživaš. Vikendi i godišnji odmori su za to!
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada i koliko često dolaziš?
Najviše mi nedostaje moj pas Mimi (koji je kod mame u Novom Sadu), prijatelji, mesta koja volim, to neko naše druženje koje tamo nemam, naša hrana, naše prelepe devojke, izlasci, kafane, Kopaonik… Pošto mnogo putujem, gledam da kad sam blizu Srbije, svratim bar malo, ali to se svede na 10-15 dana godišnje! Toliko često dolazim da je mama izdala moj stan (smeh).
Autor: Bojana Šević
Foto: Privatna arhiva
