Porodica dečaka M. K. (4) koji je duže od godinu dana na lečenju u Dečjoj bolnici u Novom Sadu, živi na rubu siromaštva u selu Horgoš, ali o bolesnom dečaku nijednog trenutka nije prestala da brine.
– To što ga nisu posećivali, ne znači da su ga zaboravili – kaže Izolda Pap, meštanka Horgoša.
– Novi Sad nije blizu, a za nekoga ko nadniči da bi prehranio četvoro dece, tih nekoliko hiljada dinara je kao milion.
I ostali kažu da porodica živi skromno, da su došli sa salaša između Horgoša i Malih Pijaca i da zbog potrage za jeftinijim smeštajem, često menjaju adresu, a da sada borave u stanu u samom centru.
Njihove reči potvrđuje i Timea Barat Kljajić, direktorka Centra za socijalni rad u Kanjiži, dodajući da su uslovi u kojima žive skromni, ali da vode računa o higijeni i ispunjavaju potrebe porodice.
– Od nastanka zdravstvenih problema deteta, porodica je učinila sve kako bi mu obezbedila neophodne ulove za rast i razvoj u skladu sa njegovim stanjem – navodi direktorka.
– Za vreme lečenja bolnica je kontaktirala više puta Centar za socijalni rad. Kada je dete pušteno iz bolnice, očuh deteta je iznajmio automobil da bi porodica preuzela brigu o M. K. Dečak je nešto više od tri meseca neprekidno u bolnici, deda i očuh su ga povremeno posećivali. Roditelji su se redovno interesovali telefonom i nisu koristili pravo da borave uz dete dok je u bolnici, zbog potpune jezičke barijere kod majke, i zbog najmlađeg deteta, rođenog 2014. godine.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija / Pixabay.com