Dina Vranešević jedan je od tvoraca i direktor popularnog serijala “Fazoni i fore”, a svojim dugogodišnjim stažom u medijima i marketingu, uspela je da, posle trideset godina, kada je počela sa emitovanjem ova emisija, održi kvalitet i u duhu novog vremena, generacijama koje dolaze, prezentuje prave vrednosti, kojih, danas na žalost, u medijima skora da i nema…
– Kroz serijal predstavljamo institucije kao što su galerije, muzeji, Matica srpska, stare zanate koji su zaboravljeni, posvećujemo pažnju multikulturalnosti i mislim da je to jedna vrsta dobrog kulturnog putokaza.
Da li možete da napravite paralelu dva vremena, kada su počele da se prikazuju “Fazoni i fore” u odnosu na serijal koji se sada prikazuje na Radio televiziji Vojvodine?
– Moram odmah da kažem da su to bila druga vremena, gde se živelo u jednom uređenijem sistemu, u kojem su se negovale prave vrednosti sa postojanjem komisije za šund, zadužene za odabir kvalitetnog programa koji je mogao da se emituje na medijima, a to danas na žalost, ne postoji… Od svih projekata koje smo radili, “Fazoni i fore” su nekako ostavili najupečatljiviji trag, a mislim da je za to u velikoj meri zalužna i činjenica, da smo decu posmatrali kao mlade ljude – “što pre dete čovekom smatraš, čovek će i postati”. Mislim da danas mnogo mazimo i pazimo našu decu, sklanjajući ih, praveći od njih ono što nisu, zaboravljajući da su upravo oni preteča za ideje i stvaranja, gde mi, stariji treba samo da ih usmeravamo, ali nikako ometamo i ograničavamo! Ršum je tu formulu postavio odmah na početku i razgovarao sa decom kao sa odraslim ljudima i u tom smislu je koncept ostao isti. “Vesti iz nesvesti” je već tada pravio kao parodiju na prave vesti koje su nam se servirale u informativnim emisijama, i od 1985. godine pa do danas je to ostalo nepromenjeno, bez ikakve veze sa činjenicom ko je na vlasti, ni ko vodi ovu državu! Vesti su čitali ozbiljni novinari poput, Gordane Suše, Aleksandra Tijanića, Mihajla Kovača, koje su napravljene sa namerom da se skrene pažnja na ono što nije dobro.
A današnji klinci?
– Deca se nisu mnogo promenila, jedini je problem što suviše vremena provode za kompjuterom, sa mobilnim telefonima, dečaci rastu uz crtane filmove koji vuku u agresiju a devojčice postaju šmizle i sa 8 godina lakiraju nokte, a sa 11 već kupuju maske za lice i to je poražavajuće jer im se prosto plasira takav sadržaj. Baš zato, kada čuju u “Fazonima i forama” tri puta rečenicu: “U kući poštuj roditelje, a napolju starije”, onda to ima smisla i nade da će ovi novi klinci, ipak, prepoznati nešto korisno, iako je u ovom mnoštvu televizija, teško napraviti neki veliki rejting i gledanost, trudimo se da u svakoj epizodi imamo nekog ko će još više zainteresovati gledaoce.
Kako je moguće da se “Fazoni i fore” ne prikazuju na RTS-u?
– Na javnom servisu je pre deset godina repriziran serijal “Fazona i fora”, međutim ovog puta, na oba konkursa za nezavisne produkcije, nismo prošli! Zaista ne znam koji je razlog, verovatno nemanje sredstava, i činjenica da niko neće da ulaže u program za decu, jer u materijalnom smislu nije isplativ, a takvo je vreme da se samo na taj način vrednuje. Mišljenja sam da dva javna servisa treba da proizvode zajednički program, u koji bi se uključila i Republika Srpska, preuzimali programe jedni od drugih i time u znatnoj meri napravili uštedu. Ja sam to i dokazala kroz projekat Tamburica fest, ali na žalost, izgleda da niko nije imao sluha za moj predlog.
U planu je da se sledeći serijal snima na Mećavniku?
– Planiram da sledeći serijal snimamo na Mećavniku, sa ulicama poznatih, kućama pisaca i praktično sačuvamo od zaborava ljude koji su doprineli našem kulturnom nasleđu, zatim u Republici Srpskoj, Andrić gradu, napravimo interesantne priče, povezujući ovaj region.
Kada govorimo o kulturnom nasleđu, da li mislite da Novi Sad može postati Evropska prestonica kulture 2021. godine?
– Novi Sad zaista ima bogato kulturno nasleđe i uvek je prednjačio u svemu. Mislim da je ključ uspeha podsetiti se onih koji su bili ovde pre dvesta, trista godina, ostavili svoj pečat kroz svoj lik i delo, u svim branšama i napraviti neku vrstu retrospektive!
Autor: Bojana Šević
Foto: Promo
