Iako restriktivno vreme zahteva restriktivnu programsku politiku, Pozorište Mladih nam se o petku večeri, “prikazalo” u punini svoje umešnosti, vrcavosti, inventivnosti nanovo, postavljajući na daske Dramske scene, Nušićevog antologika “Ožalošćenu porodicu”.
U vremenima koja slabo mare, kulturu u opšte, a nekmoli lutkarski teatar (koji je u nekim zemljama, po pravilu razvijenijim i senzibilisanijim ka vrednostima iz domena kulturdelatnosti, samo jedan u nizu tradicionalnih dramskih izraza), rediteljki Emiliji Mrdaković je pošlo za rukom da sačini uspešan, inventivan i novi spoj dramskog i lutkarskog, u znamenitoj Nušićevoj crnohumornoj komediji naravi, koja jasno predočava, i svevremenu sliku “naših” dana.
Dramski predložak o ožalošćenoj grupi ljudi koja iščekuje nasledstvo i uveliko deli blago koje nije dobila, predvođena maestralno oslikanim “vođom hora pljačkaša”, Agatonom (Slobodan Ninković), živopisna je galerija likova male pameti koji se takmiče lažima, klevetama i cinizmom u ovoj na momente burlesknoj igri, koja na vrlo plastičan, otrežnjujući i groteskan način prikazuje sve “poželjne” osobine pojedinaca i pojedinki poput gramzivosti, pohlepe, bahatosti, hipokrizije i beskrupuloznosti, koja se preliva na ovo društvo i vreme, uklapajući se u sveopšti obrazac naše kolektivne propasti.
Uz funkcionalnu scenografiju i kostim, Milica Grbić Komazec je briljirala glede kreiranja lutaka dovedenih do karikaturalnosti isticanjem anatomskih deformiteta, čime je potcrtana perverzna grotesknost karaktera “ožalošćenih”.
U vrlo zahtevnom u glumačkom i animatorskom oslikavanju mizerije i ružnoće na kub u robovnju sitnofilistarskim željama za otimanjem tuđeg imanja i “primanja”, o petku večeri, smeh i užasavanje publike, izazivali su uz Ninkovića i: odlična Neda Danilović i Saša Latinović; Kristina Savkov, Slaven Došlo; kojima su suprotstavljeni (u odlično promišljenim scenama daće i ljubavnog plesa) Jelena Galović i Ivan Đurić.
Dokazujući obnovom hitične “Ožalošćene porodice” da se lutkarsko-dramski izraz i te kako može podvesti pod termin aktuelnog i u ovovremenoj funkciji, Pozorište Mladih je pokazalo i javnosti, a možda ponajpre vlastitoj programskoj politici da eksperimentisanje sa tekstovima znamenitih dramskih imena i dramaturških potpisa, može biti uspešno, ako se držimo onoga u čemu smo maestralni i što nam je osnovna delatnost (lutkarsko pozorište). I s toga, ovo jeste preporuka, da se nađete u ovoj renomiranoj gradskoj teatarskoj instituciji kada se na repertoaru “daje” tragigroteska naših dana u Mrdakovićkinom iščitavanju.
Komentar: Teodora Ž. Janković
Foto: Nenad Mihajlović / Arhiva PM
