Ljubitelji krstarenja, koji već godinama svoje poverenje ukazuju crnogorskoj agenciji “Allegra krstarenja”, od 17. februara mogu da u Beogradu učine prvi korak ka putovanjima koja će zauvek. Otvaranje njihove poslovnice u samom centru grada, bilo je povod za razgovor sa Mihailom Vukićem, vlasnikom “Allegra krstarenja”.
Kada se pomene krstarenje, većini ljudi prva asocijacija je “veoma luksuzno, ali jako skupo”. Da li su u pravu?
– Ne, jer ovog trenutka možete da odete na osmodnevno krstarenje za nešto više od 300 evra. Ne možemo zanemariti da su sledeće asocijacije – Titanik i Kosta Konkordia. Kad to čujem, podsetim da sledeći tu logiku niko ne bi trbalo da putuje avionom, jer su se mogi srušili, a o automobilima da ne govorimo.
Koje su prednosti krstarenja u odnosu na klasične aranžmane?
– Najlepše je što se svakog jutra probudite u drugom gradu, a za sedam dana možete da obiđete isto toliko država. Svakog dana gledate drugačije sunce, jer se – u zavisti od toga gde se vaš brod nalazi – menja njegov položaj, pa samim tim i boja. Čovek doživi pozitivan šok posmatrajući brod dug 300 metara, što je veličina tri fudbalska igrališta, kako plovi između zaliva, kraj ostrva… Iz ugla finansija, prednost je što je na krstarenjima sve uključeno u cenu – doručak, ručak, večera, užine, razne aktivnosti… Deca do dvanaest ili čak osamnaest godina, što zavisi od kompanije, plaćaju samo lučke troškove.
Šta vas putnici najčešće pitaju?
– Milion je pitanja, a idu od “kakvo će vreme biti u januaru na Palma de Majorci”, do “da li je voda slatka ili slana”, “da li na brodu ima struje”… U svakom slučaju, mi smo tu da na svako odgovorimo.
Pretpostavljam da nisu retka ona, koja se odnose na morsku bolest?
– Ne možemo tvrditi ni da li će prekosutra u Beogradu padati kiša ili sijati sunce, a kamoli kakvo će vreme biti na Tihom okeanu za šest meseci. Na ovim brodovima je bezbednost prioritet, a svi su tehnički tako opremljeni da se talasi minimalno osećaju. Kad se dese snažne oluje, menja se ruta ili otkazuje uplovljavanje u luku.
Od svega što trenutno nudi Allegra, na šta ste najponosniji?
– Na jedno dugo krstarenje za avanturiste, od Evrope do Kube, koje traje 27 dana.
Kakvo je bilo vaše prvo krstarenje?
– Krstarenje Karibima, a bilo je takvo da zahvaljujući njemu radim ovaj posao. Da utisci nisu bili tako snažni i lepi, sigurno se ne bih zaintersovao za ovaj vid turizma
Koje krstarenje vam je, privatno, u “kratkoročlnim planovima”?
– Već sam bio na Aljasci, pa zato želim da tamo povedem suprugu Jelenu. Kitovi plivaju pored vašeg broda, gledate grizlija kako hvata lososa… To je nešto što vredi doživeti. Čini mi se da sam obišao sve što može…
Da li su putovanja, posle toliko viđenog, a i zato što su vam postala posao, izgubila nekadašnju draž?
– Naprotiv, moja filozofija je “radije bih imao malo novca, a video čitav svet, nego da imam mnogo i da ne vidim ništa”. Dopada mi se i deviza “što čovek više putuje, više mu je ostalo da vidi”.
Kada ste prvi put krenuli na krstarenje sa sinom?
– Pravilo je da na krstarenju ne budu deca mlađa od pola godine, a naš stariji sin je imao godinu i po kad je prvi put plovio brodom. Petar sada ima šest godina, a bio je već na tri krstarenja. Obišao je skoro celu Evropu, Ameriku i Karibe. Njemu u uspomenama ostaju i ti brodovi, i njihova veličina, ono što je video, igranje sa decom iz Španije, Francuske, Amerike, Engleske. Devetomesečni Luka još nije bio, ali je pitanje dana kada će se i on ukrcati na brod.
Razgovarala: Brankica Treskavica
