Sinoć je u pitoresknom enterijeru Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, promovisan roman “Dogodilo se prvog septembra (ili nekog drugog dana)”, laureata prestižne Evropske nagrade za književnost (za 2010. godinu), Pavola Rankova.
Rankov (1964) koji u književnoj javnosti i kritici Slovačke važi za jednog od referentnih pisaca današnjice, na literarnoj sceni je prisutan sa do sada objavljene tri zbirke pripovedaka i dva romana “Majke” i narečenog “Dogodilo se prvoga septembra”, koji je višestruko nagrađivan, te je pored prestižne titule “naj evropskog pisca”, Rankov za ovo delo ovenčan i “Angelusom” (književnom nagradom Srednje Evrope), dočim je Slovačko narodno pozorište po ovom romanu sačinilo istoimenu predstavu.
Sižejno, roman opisuje period, bliže istorijske prošlosti (od 1938 do 1968. godine), u kojem se tri prijatelja nadmeću za naklonost voljene devojke, u trodecenijskom periodu, istovremeno dočaravajući pomahnitalost istorijskog žrvnja i događanja, koje su na “svojim” kožama osećali svi stanovnici i građani srednjoevropskih zemalja (u autoritarnom komunističkom sistemu), a time i južne Slovačke (odnosno mestašca Levice, u kojem se radnja manje-više odigrava).
“Glavni krivac” za Rankovljevu posetu i druženje sa novosadskom publikom, priređivač i prevodilac, njegovog i brojnih drugih dela sa slovačkog jezika, Zdenka Valent Belić objašnjava kako je period koji književnik obrađuje u svom delu – epoha koja je bila obeležena progonima i stradanjem, koji u istorijski kratkom i burnom periodu, nije zaobišao niti jedan narod:
– Ljudima se sudilo kolektivno, žigosali su ih nacionalnom pripadnošću, što je bio dovoljan razlog za dehumanizovano postupanje sa njima, dok paradoksalno, krivce sa imenom i prezimenom ruka pravde nikada nije stigla. Kroz ovaj roman tutnji plejada nedodirljivih vođa, uniformi, autokratskih sistema i represivnih društava od Mikloša Hortija, Gustava Husaka, Jozefa Tisa, do Dubčeka i Novotnog, čije su najodanije sluge, uvek jedni te isti ljudi. Bez pretenzija u pisanju monumentalne istorije, Rankov je ispričao priču o prijateljstvu, pripadnosti, trajnim i neprolaznim ljudskim vrednostima, o doslednosti, radostima, zabludama i razočaranjima običnih ljudi, čija je najveća životna ambicija da žive normalan život sa odanim prijateljima i ženom koju vole, što u višenacionalnoj i višejezičkoj sredini predstavlja pravi izazov – zaključila je recenzentkinja i prevodilac Valent Belićeva.
Komparativno promišljajući, o sredinama u kojima živimo i boravimo na tlu Evrope, simpatični autor, Pavol Rankov se i sam, kao i svaki Mittelevropejac, našalio, rekavši da bi svojoj kćerki, ispričao kako je bio u prilici da boravi u prelepom gradu kakav je Novi Sad, te da “Masarik i Štefanek ne behu pokvarili planove, danas bismo živeli u istoj državi”:
– Hoću reći, multikulturna sredina i atmosfera kakva Vojvodina jeste, baš kao i ona iz koje i sam potičem, jeste, nekada pripadala granicama istog carstva – Austrougarskog. Ja na ovu tvorevinu sa političkog stanovišta – gledam kao na veoma nekorektnu, ali istovremeno sa dozom nostalgije u pogledu ‘života pod istim krovom’ i razumevanja međ’ svim narodima u kulturološkom smislu. U pogledu literarno-tehničkih postupaka, ja sam ovaj roman koncipirao, kao zbirku od 11 epizoda, priča, koje se nižu u sižejnom lancu, i fikcionalno su se događale prvih septembara određenih godina, ali kako su fikcionalni, bez obzira što sam koristio mnogo nefikcionalne građe iz očevog dnevnika pisanog u Levicama, oni se možda i nisu događali baš o tim datumima, te otuda i naziv romana.
Kuriozitet večeri, svakako je bila i društvena akcija tzv. krštavanja knjige (što je simpatični običaj u Slovačkoj kojim se želi “dobar život” knjizi), u konkretnom slučaju žitom (kao simbolom i Vojvodine i Slovačke i Srbije), kojoj je kumovala rediteljka Jelena Beba Balašević, i koja je iz razloga, sebi svojstvenih (savetnica je premijera Bojana Pajtića za pitanja pasa i mačaka i članica “Tima za Novi Sad” na listi DS za predstojeće izbore, prim. TŽJ), i uprkos autorovom neprotivljenju da govori na srpskom jeziku, odlučila da se u večeri komparativnih poređenja i dihotomija na relaciji Slovačka-Srbija, u literarnom, društvenom i kulturološkom smislu, ipak obrati “o krštenju” prisutnima i autoru na engleskom jeziku. Verovatno, različita poimanja multikulturalnosti i načina vođenja dijaloga među narodima, pripadaju i različitim stepenima razumevanja razlike izmeđ’ internacionalizma i pristojnosti i manira u određenoj sredini.
Takođe, književno veče sa najboljim evropskim literatom za 2010. godinu, Rankovim bilo je i prilika, da se upravo ovom programskom aktivnošću, po prvi puta na novoj funkciji, obrati auditorijumu dugodecenijska delatnica u kulturi grada Novog Sada, novoimenovana direktorica Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, Ana Hrćan (koja je, iako bivajući izuzetnim profesionalcem i na mestu direktora KIC “Kisač”, od strane Gradskog veća bila smenjena pre nekog vremena) i koja je istakla da će ovakvi i drugi edukativni programi i u budućnosti biti deo agende aktivnosti ove ustanove kulture koja populariše stvaralaštvo i naučne domete, naših slovačkih sunarodnika.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka
