U sklopu manifestacije “Međunarodni dani energetike i investicija” juče je u Master centru Novosadskog sajma, okupivši veliki broj posetilaca, sa velikim uspehom održana regionalna konferencija pod nazivom “Energetske perspektive i izazovi”, koju je u saradnji sa kompanijama iz energetskog sektora i Srbije i regiona organizovala “Color Press Grupa”.
Događaj podržan od strane vrsnih poznavalaca energetskih izvora i najvećih stručnjaka u oblasti energetike, svečano je u ime Vlade Republike Srbije otvorio ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić koji je zahvalivši organizatorima najpre naglasio ogroman značaj ovakvih foruma kao idealnih platformi za razmenu ideja i kreiranje strategija, a potom i istakao da je energetika najvažniji resurs koji svaka zemlja ima. Sa tvrdnjom da je Srbija bez sumnje i ikakvog preterivanja, energetski gledano, najznačajnija zemlja u regionu, ministar je sa ponosom ukazao na sledeće:
– Srbija je prva država članica Energetske zajednice koja je u svoj zakonodavni okvir implementirala Treći energetski paket. Srbija odgovorno posmatra budućnost, i ostaće posvećena primeni i evropskog zakonodavstva i svih pozitivnih primera u modernom svetu, i verujem da ćemo u tom smislu postati ne samo lideri u usvajanju već i u implementaciji svih tih rešenja koja treba da omoguće da energetika ostane i dalje mesto u kome će se Srbija ubrzano razvijati.
Reč je potom dobio ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu, njegova ekselencija Hendrik G. C. Van der Dool, koji je izrazio podršku i saosećanje sa onima koji su pogođeni poplavama, a potom kroz primer svoje zemlje koja se zvanično smatra 15. ekonomijom sveta, pokušao da ukaže na to da se uspešna ekonomska priča bazira isključivo na dobrom i održivom korišćenju resursa.
Nakon kratkog izlaganja Freek Janmaata, šefa Ekonomskog odeljenja Delegacije EU u Srbiji, za govornicu je stala Anna M. Boulos i pomalo oštrim, ali čini se na činjenicama utemeljenim stavovim, razmrdala sve prisutne i ukrala njihovu pažnju do kraja svog obraćanja. Ekonomski ataše US ambasade tvrdi da se u proteklih godinu dana na planu energetike u Srbiji nije mnogo toga promenilo, kritikujući pritom zavisnost naše zemlje od Rusije.
– Energetska sigurnost temelj je nacionalne sigurnost, a diversifikacija temelj energetske sigurnosti. Imajući u vidu da u Srbiji nema raznovrsnosti u energetskom sektoru smatram da ona samim tim nije sigurna. Svetski energetski Savet ocenio je Srbiju najnižom ocenom D u oblasti energetske sigurnosti – istakla je.
Prvi panel nazvan “Putevi i stranputice nafte u 2016” protekao je u izlaganju i diskusiji učesnika o tome kako ratna i druga previranja u sveta, ali najpre na Bliskom Istoku, utiču na formiranje cene sirove nafte.
Vera Kalinić, predstavnica “Euro Petrola” ukazala je na prokletstvo država koje imaju naftu jer su meta geostrateških sukoba, a politički analitičar Branko Radun naglasio je da postoje dve škole mišljenja oko nafte – jedna kaže da su privredni faktori determinante, a druga da su geostrateški interesi presudni.
Dr Dragan Govedarica, docent na Katedri za naftno-petrohemijsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu govorio je o transformaciji naftno-petrohemijske industrije kao i razlozima koji su dovodili do velikih promena, dok je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije jasno podvukao da cena nafte uvek reflektuje određene geopolitičke činjenice i da tek sa oporavkom Kine možemo da očekujemo i odgovarajuću cenu nafte.
Case study Dušana Bajatovića o “Srbijagasu” protekao je u atmosferi promovisanja Srbije kao potpuno otvorene za saradnju i sa drugim zemljama osim Rusije dokle god su ponuda i uslovi prihvatljivi, ali i analizi i postignućima ove kompanije koja je, kako njen prvi čovek kaže, “iako godinama obeležavana kao gubitaš, zapravo spasila veliki broj preduzeća i time sprečila pad privredne aktivnosti u zemlji.”
– Sa zadovoljstvom želim da vam saopšim da je ‘Srbijagas’ u prošloj godini poslovao sa dobitkom od tri milijarde. Najveći gubici bili su u periodu kad je Vlada određivala cenu gasa, kad smo isporučivali ogromne količine gasa koje nisu plaćane i kad su kursne razlike bile ogromne. Onog momenta kad je došlo do proterivanja socijalne politike, do uspostavljanja političke volje, desio se profit od 13.7 milijardi dinara – istakao je direktor JP “Srbijagas” i izjavio da ugovor sa “Gaspromom” ne predstavlja nikakav rizik za njegovo preduzeće, da to što “Srbijagas” nudi nema nigde u Evropi, i da pre 2018. nikako ne možemo imati realnu diversifikaciju.
Panel “Gasna slagalica, Jug, Turska, Bugarska, Krk…” otvorio je kratkom prezentacijom predstavnik “Gasprom Exporta”, Sergej Komlev, i na samom početku vrlo otresito naglasio da nije istina da svi problemi Srbije, kada je reč o ovom pitanju, potiču iz partnerstva sa “Gaspromom”, i aludirajući na izlaganje gospođice Boulos nazvao to propagandom. Potom je podsetio na dobar odnos Rusije i Srbije, i saradnju koja datira još iz 1979. godine.
U razgovoru koji je predvodio Milan Đukić učestvovali su još i Jovica Budimir, izvršni direktor “Srbijagasa” i Tomislav Vojnić Purčar, osnivač i direktor kompanije “Euro Gas Subotica”.
“Električna energija u regionu Teslinih naslednika” bio je treći panel po redu koji je usledio nakon pauze za ručak, a na kom je moderator bila prof. Dr Sanja Filipović sa Ekonomskog instituta u Beogradu. Ova tematska celina otvorena je višeminutnim izlaganjem tehničkog direktora “Seepex-a”, Dejana Stojčevskog, i njegovim upoznavanjem prisutnih sa osnovnim postulatima berze električne energije, da bi se potom preorijentisala na razgovor stručnjaka o razvoju ovog tržišta i ceni struje kao proizvoda.
– Kad je energetika u pitanju mogu da kažem da je to trka sa preponama. Mnogo toga urađeno je do sada što je malo primetno, s obzirom na to da je uglavnom reč o podzakonskim aktima koja omogućavaju da sve funkcioniše kao jedan uređen sistem, ali jedan od sledećih koraka koji je potrebno napraviti jeste prelazak svih naših preduzeća u akcionarska društva – izjavila je Mirjana Filipović, državni sekretar ministarstva rudarstva i energetike, koja je kasnije razmatrajući proces restrukturiranja EPS-a navela problem viška zaposlenih kao ono što ostaje iza tako povučenog poteza, i ukazala na neophodnost socijalnog dijaloga kako bi se to pitanje moglo rešiti.
Cvijetko Žepinić, izvršni direktor preduzeća “Elektroprijenos”, i Seka Kuzmanović, direktorica ZP “Elektrokrajina a.d.” govorili su ovim povodom, i u sklopu teme, o prilikama u Banja Luci i planovima koje će njihove kompanije pokušati da sprovedu u bliskoj budućnosti.
Drugi Case study u danu pod nazivom “Globalni energetski rat”, vodio je Konstantin Simonov, generalni direktor Fonda za nacionalnu bezbednost u Rusiji. Govoreći o rešenjima izlaza iz sirovinskog ćorsokaka ukazao je na ekspanziju uljnih škriljaca, procvat zelene energetike i energetsku efikasnost, i istakao da nova budućnost leži u neograničenim rezervama ugljovodonika, u činjenici da nafta kao gorivo koje iščezava nikome neće biti potrebna, i škriljačnim tehnologijama koje će otklanjati probleme.
Konferencija je zaključena panelskom diskusijom nazvanom “Balkan Goes Green”, gde su na čelu sa Jovanom Gligorijević razmatrane klimatske promene i budućnost koja sobom nosi vetro i solarne elektrane.
Šef departmana “Gasprom Exporta” Igor Aleksandrovič Majnicki predstavio je najekološkije od svih goriva, LNG gorivo, koje je ekonomično, čisto i dobro za korišćenje jer ima manju emisiju štetnih gasova, prof. Dr Vladimir Katić ukazao je na značaj solarne tehnologije i postavio hipotetičko pitanje – šta bi bilo kad bi svi građani Novog Sada odlučili da na krovove postave solarne panele, čime nas je podstakao na razmišljanje, a Dragan Glišović iz “Science and Technology Parka” naglasio je da svetski trendovi donose budućnost izgradnje solarnih elektrana kao idealno rešenje budući da se brzo grade i brzo vraćaju investiciju.
Na samom kraju Miloš Colić, direktor kompanije “New Energy Sistems Vetropark” Kovačica, govorio je o izazovima, ali i prednostima izgradnje vetroparkova, a naučni novinar Nikola Zdravković upoznao je prisutne sa značajem Sporazuma iz Pariza kao jednim od ključnih dokumenata našeg doba i upozorio da najveći problem klimatskih promena leži u nepoznanicama koje iz njih mogu da proisteku, i u činjenici da zapravo ne znamo šta nas čeka i da ne možemo da predvidimo klimaske prilike čak ni za 2030. godinu.
Autor: Marija Milošević
Foto: Color Media Communications
