Dvadesetosmogodišnji Novosađanin Nemanja Maločić, koji nepune četiri godine radi kao Software Developer u kompaniji “Vega IT Sourcing”, govori za naš portal o izazovima i lepotama ovog posla, o idealima i predrasudama koje vladaju o programerima i svojim nas primerom, iskustvom i savetima uvodi u svet IT industrije.
Kada si odlučio da ćeš biti programer i zašto si se opredelio za tu profesiju?
– Ne mogu da kažem tačan datum, ali sve je krenulo u osnovnoj školi kada sam dobio svoj prvi računar i počeo sa igranjem igara. FIFA 98 je tada bila jako popularna, pa je mnogo drugara iz razreda dolazilo kod mene gde smo svi zajedno pokušavali da odvedemo Jugoslaviju na svetsko prvenstvo u Francusku. Provodeći tako vreme za računarom sve više sam počeo da se interesujem i za samo funkcionisanje istog. Instalirao sam programe, igrice, pokušavao da shvatim kako sve to funkcioniše. Imao sam i tu sreću da je kuma radila kao informatičar, pa je ona preko svojih profesora sa PMF-a saznala za kurs programiranja na tom fakultetu i upisala me dok sam bio u sedmom ili osmom razredu. Možda nije taj momenat bio presudan, ali sam postepeno uočavao da me jako privlače računari i rad na njima, i pored toga sto sam trenirao sve moguće sportove uključujući i badminton. Godine su tekle, ja sam sedeo za računarom, i kada je došlo vreme da se upisuje fakultet odluka nije bila teška – bez mnogo razmišljanja otišao sam na FTN na katedru za Računarstvo i Informatiku.
Koje sposobnosti i osobine mora da poseduje dobar programer?
– Mislim da pre svega mora da voli to što radi. Pored toga mora da je sposoban da brzo usvaja nova znanja, da voli da uči i istražuje, da može da radi pod pritiskom, da je timski igrač i da ima dobre komunikativne sposobnosti.
Koji su najveći izazovi sa kojima se u poslu srećeš?
– Meni je najveći izazov komunikacija sa klijentima. Budući da nisam imao nikakvu obuku iz te oblasti, primećujem da imam velike probleme kada treba nešto iskomunicirati. Uvek razmišljam da li sam napisao dovoljno jasan mail, da li je dovoljno detaljan, da li je previše detaljan… Pored toga, veliki izazov svakog programera je svakodnevni rad na sebi i učenje novih tehnologija koje se pojavljuju, ali na to sam navikao, to sam birao, pa mi suštinski to i ne predstavlja toliki problem.
Zašto je programiranje trenutno najperspektivnije zanimanje?
– Nisam siguran da jeste. Ima advokata koji zarađuju, ljudi sa sopstvenim firmama. Ono što je možda trenutno velika sreća jeste veliki obim posla za programere, budući da sa minimalno ulaganja (računar i internet) možete krenuti da izvozite svoj proizvod u bilo koju zemlju na svetu. Takođe trenutno je stanje takvo da ljudi mogu da završe kurs od tri meseca i odu u neku firmu, dobiju posao, i srećni su, i rade, ali u jednom trenutku će se i ovo tržište zasititi, pa kao što ima mnogo advokata, ekonomista, možda ćete u nekom momentu upoznati i programera koji vozi taksi.
Da li misliš da se mladi danas masovno opredeljuju za usavršavanje u oblasti IT-a zbog novca i visokih plata o kojima se priča, ili usled ljubavi prema toj oblasti i profesiji?
– Uglavnom je to zbog medijske kampanje. Kada čuju te neke priče o platama i kako samo u Novom Sadu fali deset hiljada programera, ljudi vide da bi tu mogli da dođu do sigurnog posla sa odličnim primanjima i odlučuju se za takve fakultete, ili se čak i posle svojih studija okreću kursevima kako bi se prekvalifikovali i postali deo IT industrije.
Na kojoj poziciji u firmi radiš i kako izgleda jedan tvoj prosečan radni dan?
– Radim kao Software Developer, i trenutno mi dan počinje čitanjem mailova, nakon čega sledi Daily Standup na kome svako iz tima kaže šta je radio juče i šta planira da uradi danas, a onda u zavisnosti od obaveza ili programiram (kada je lepši dan) ili prisustvujem sastancima sa timom gde se pregovara i dogovara oko daljih planova.
Koje su najčešće predrasude kada je posao programera u pitanju?
– Trenutno mislim da ih nema mnogo, pogotovo što se često piše i o IT firmama i o programerima, pa onda ljudi vide da su to momci i devojke koji idu u teretanu, na fudbal, rade sve što i ostali normalni ljudi. Ali do skoro je bilo predrasuda da su programeri ‘gikovi’ sa cvikama koji se plaše devojaka.
Šta je najbolji deo tvog posla a šta najgori?
– Najbolji deo je kada dobijem da programiram i smišljam nove delove Sistema, a najgori je popravljanje tuđih grešaka.
Da li je zaista lako pronaći posao u IT sektoru?
– Ako si dobar onda definitivno jeste.
Šta smatraš svojim najvećim poslovnim uspehom?
– To što sam mentor mlađim kolegama, što imam priliku da im prenosim znanje i da vidim da im za nekoliko meseci nisam potreban, da me više ništa ne pitaju i da su čak i bolji od mene u toj oblasti.
Koji je tvoj savet budućim kolegama?
– Da ne veruju svemu što pročitaju u novinama i da budu spremni na to da je ovo stresan posao koji zahteva da non-stop dajemo svoj maksimum. Ali, ako volite to čime se bavite videćete da je neverovatno kreativan i zanimljiv.
Autor: Marija Milošević
Foto: Vega IT Sourcing / Privatna arhiva
