Ko na koncertima, svetski zvezda!-šuškalo se po predvorju Sinagoge, sinoć po okončanju koncerta, Bože Vreće, u narodu prihvaćenog kao “bosanskohercegovačka Končita”, a medijima prozvanog “novim evropskim fenomenom”. Autogrami, ruže, plišani medvedići, parfemi, slikanje sa zvezdom večeri, sve je to, u maniru superstarova poput Rijane ili Madone ispratilo ovog, Fočanca u svom prvom nastupu u našoj varoši, gde se publici, koja je pohrlila iz Slovenije, Mađarske, Beograda, te našeg “velog” mista, interpretator i autor, sevdalinki predstavio, accapella izvođenjem starostavnih i onih u modernom izrazu i ruhu, tužbalica, sa prostora BIH.
Programski, koncert je obuhvatio izvođenje kako autorskih, tako i popularnih “dert-stihića”, te su tako prisutni uživali uz kompozicije : “Kradem ti se u večeri”; “Majka sinu kose milovala”; “Kad bi znala dilber Stano”; “Kiša bi pala”; “U Stambolu na Bosforu”; “Zapjeval sojka ptica”; “Gde si dušo, gde si rano”, ali i “Aladža”, “Jalah”, “Lejlija”; “Osman”; “Teško meni jadnoj u Saraj’vu samoj”; “Sahtijan”, “Tri sestre”, itd…u punih dva i po sata izvođenja, ispraćenih sa dva bisa i gotovo bez namere da se poklonici apsolutnog sluha i načina interpretacije, te “modnog izričaja”, ovog simpatičnog, kozerski nastrojenog, interpretatora raziđu:
– Ja ne pevam za one koje nazivam bezosećajno kamenje, već samo za one koji me osećaju kao deo sebe. To mi je pomoglo da se ogradim od zla i ljudi prepunih kompleksa i ljubomore. – rekao nam je Boža o preksinoćnoj večeri, kada se našao na premijeri “Na Drini ćuprije”, svog prijatelja reditelja Kokana Mladenovića.
Verovatno, uzvratno i daroviti, hitični Mladenović, našao se sinoć, na Vrećinom koncertu u Novom Sadu, a šarmantni Vrećo je, u prijateljevu “čast” i poziv, izveo kompoziciju “Zemi me, zemi”, implicirajući na “Koštanu”, Bore Stankovića, koju reditelj planira da postavi u koprodukciji sa nekolikim teatarskim kućama na Tivatskom letnjem festivalu, “Purgatorijum” i gde bi Vreću, najverovatnije bila ponuđena vodeća rola, vranjanske lepotice zle kobi (Inače, Mladenović je ovu ideju i radiklani koncept ponudio “Pozorištu na Terazijama”, ali je ova kuća odbila ovu zamisao, upravo zbog kontroverzi oko Vreće koji za sebe veli da je “i muškarac i žena”):
– I muškarac sam i žena. I to bi svi trebalo da prihvate, ali otpor je u nama samima. Kod mene su te dve stvari u harmoniji. Stvaram i kao jedno i kao drugo. Volim i kao jedno i kao drugo i zaista sam srećan u svome telu. Većinu stvari osetim – intuitivno, onako ženski i to mi puno pomaže. Najvažnije mi je da stvaram pesme, koje diraju u srce – rekao je jednom prilikom Vrećo, upitan da prokomentariše svoju transrodnu opredeljenost.
Iako, “pionir” u medijskom i pogledu prepoznatosti, u našem regionu, po ovom pitanju, koje i nadalje izaziva kontroverze u exjugoslovenskim društvima odnosno državicama regiona, Boža Vrećo, zasigurno nije usamljen u globalnim okvirima, koji privlače milione gledalaca, slušalaca i poklonika (Kardašijan otac; Končita, itd…), ali iznad svega Vrećo uistinu poseduje čist i melodičan glas i apsolutni sluh, koji mu je omogućio da iako bez ikakvih muzičkihznanja, postane autohtoni autor, a time i baštinik i negovatelj nove bosanske sevdalinke.
Među brojnim prisutnima, te “večeri, krali su se” pod Božinu interpretaciju i: direktor Drame SNP, Aleksandar Gajin; glumica Gordana Jošić Gajin; predsednik kompanije Color Press Group i izdavač, Robert Čoban; advokat Vladimir Vava Horovic; vajar Miša Cvjetičanin; kultur delatnici, Jasmina Gradinac i Ismet Atić; pijanistkinja svetskog renomea, Rita Kinka; muzikolog, Marija Adamov; Ištvan Kereši, Stevan Divjaković i drugi.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Srđan Doroški
