Leonid Judin, poznatiji kao Lonja je vice šampion sveta u „Wind Surfingu“ u Slalom disciplini. Bio je nosilac nacionalne titule u bivšoj SFRJ i po svom talentu i uspesima još tada se nalazio među prvih deset u svetu. Posle kraćih pauza, poslednjih pet godina se aktivno bavi ovim sportom, i svake godine obezbeđuje plasman među prva tri mesta. Trenutno se priprema za Evropsko i svetsko prvenstvo i nada se da će konačno uspeti da postigne davno željeni san i postane šampion sveta. Lonja nam je pričao o čarima ovog sporta kao i o načinu na koji se priprema za takmičenja, kao i o nekim novim disciplinama koje su nastale iz Wind Surfa. Najveća satisfakcija bi mu bila da se posle ove priče, makar jedan mladi čovek zainteresuje za ovaj sport.
Recite nam kako je nastao Wind Surfing i kakve su propozicije?
Kolevka Wind Surfa su Havaji, a izumitelj ovog sporta bio je Džim Drejk, inače inžinjer aeronautike. On je prvi napravio tu labavu vezu imeđu jedra i daske i tako je nastao ovaj sport.
U Wind Surfu imate dve organizacije, prva je profesionalna asocijacija koja obuhvata sam krem, najbolje ljude na planeti u ovom sportu i druga asocijacija koja povezuje sve moguće discipline u jedrenju, između ostalog i slalom, kojim se ja bavim. U profesionalnoj asocijaciji ne postoji starosno ograničenje, dok u ovoj drugoj, u kojoj se ja takmičim od skora, postoje juniori (do 21. godine), seniori (do 35. godine), mastersi (do 45. godine) i grandmastersi (preko 45. godina).
Danas je Francuska jedna od vodećih zemalja u ovom sportu, i ima najviše registrovanih takmičara zahvaljujući savršenim uslovima za treniranje, kao što su more, globalni vetrovi i termika.
Kako ste se opredelili baš za ovaj sport?
Moglo bi se reći da je to već sportska istorija.. Moj pokojni otac mi je usadio bavljenje sportom kao nešto, što je normalna potreba svakog bića. Dvanaest godina sam trenirao džudo, zatim skijanje, a sredinom ´80-tih je skijanje na vodi postalo veoma popularno, pa smo na Dunavu uživali u ovoj atrakciji. Kada sam nakon toga otišao sa društvom na letovanje, tada sam se prvi put susreo sa daskom za surf, to je bila ljubav na prvi pogled. Sećam se da sam svaki dan provodio surfujući i po povratku u Novi Sad saznao da u jedriličarskom klubu postoji sekcija za jedrenje na dasci, tako sam počeo i pripremao se za proleće, kada su počela takmičenja, i ta ljubav traje do danas. Sa istim adrenalinom startujem na svakoj trci, jer je specifičnost ovog sporta u tome da vi sa iskustvom i godinama dobijate sve više znanja, bolju tehniku, spremnost i motivaciju.
Na koji način se pripremate za takmičenje i koliko je bitno da se čovek saživi sa ambijentom u kojem se održava trka?
To je veoma kompleksno, mislim da je naš sport kombinacija šaha i dizanja tegova. Morate imati odličnu fizičku spremnost, koju ja postižem sa kros-fit pripremama, a treninzi na vodi izgledaju kao kad vozite trku, gde se ustvari testira oprema koja je veoma bitan faktor za svakog takmičara. Naravno mentalni sklop je od izuzetne važnosti i tu smirenost postižem meditacijom, zatim, uključuje se poseban režim ishrane, taktika koju ćete primeniti, pa i sama tehnika. Sve to u celini mora biti na visokom nivou da bi se pripremili za jednu trku, koja je sama po sebi opet sklop različitih okolnosti.
Preporučljivo je doći sedam dana ranije na ciljanu destinaciju, da bi se takmičar saživeo sa mestom, jer svaki metar vodenog prostora ima svoju specifičnost.
Koji bi bili vaši saveti za mlade željne da uplove u ovaj sport?
Mladi u Srbiji na žalost nemaju mogućnosti za treniranje, ali bih svakako preporučio, da budu uporni i kada biraju destinaciju za odmor, nek´ to budu mesta sa ozbiljnim Wind Surf centrima, jer će tamo steći neko osnovno znanje od stručnih ljudi. Jedno takvo mesto je Egipat, koji predstavlja top destinaciju,sa ozbiljnim edukatorima .Aranžmani su ekstremno jeftini, klima je savršena, sa mnogo vetra a obale pitome bez stena, tako da nema opasnosti.
Grčka i Turska su letnje destinacije, koje se isto mogu pohvaltit jakim centrima za treniranje ovog sporta.
Danas je oprema tako napravljena i prilagođena, da uživanje u vožnji počinje bukvalno posle 15 minuta. Nakon toga, razvijanjem znanja i sposobnosti, menja se oprema, a kako se savladavaju tehnike, čovek sve više počinje da uviđa lepote koje ovaj sport nudi.
Kakvi su vam planovi u nekoj bliskoj budućnosti?
Ove godine ću učestvovati na Evropskom prvenstvu za juniore i masterse u Francuskoj koje se održava početkom maja, da bi nakon dva meseca otišao na svetsko prvenstvo u Ređo di Kalabrija, u Italiji. Oprema je spremna, fizički sam odlično pripremljen i jurišam na prvo mesto, da konačno osvojim titulu, koja mi je u ranijim godinama izmicala zbog nekih pehova, i ostvarim svoj san– da postanem šampion sveta!
Šta vam predstavlja Novi Sad?
Novi sad je moja kuća, danas jedna od, jer većinu vremena provodim u Egiptu, za koji sam i poslovno vezan. Dunav je prva asocijacija za moj rodni grad i ono što najviše volim, tu sam praktično i prohodao, ispred veslačkog kluba Danubius, gde je nekada bila ada. Sramota je koliko je naša reka neiskorišćena. Žao mi je što nemam više slobodnog vremena, jer bih zasigurno popularisao jedan novi sport „Stand Up Paddling“ , koji je sad veoma popularan u svetu i koji bi na Dunavu, zasigurno doživeo pravu ekspanziju.
Dok stojite na dasci i veslate, radi vam svaki mišić, na vodi ste, opušteni mirnoćom prelepog ambijenta, jedno pravo uživanje za sva čula i za sve one koji vole reku..
Autor: Bojana Šević
